Saveti

Lečenje kandidijaze pravilnom ishranom

Lečenje kandidijaze pravilnom ishranom

Novija naučna istraživanja pokazuju da se Candida albicans i nekoliko drugih njoj srodnih gljivica ubrzano šire i razmnožavaju naročito kod onih ljudi koji imaju probleme sa digestivnim i drugim metaboličkim neuravnoteženostima, te je značaj pravilne ishrane u lečenju kandidijaze i nekih drugih gljivičnih oboljenja zaista velik. U sledećem iscrpnom tekstu možete pronaći veliki broj saveta koji se tiču kandidijaze.

Kandida se nalazi i u normalnim, zdravim organizmima, ali je u njima njen nivo kontrolisan. U zdravom sistemu organa za varenje prisutne su kulture bakterija Lactobacillus acidophilus kao i drugi mikroorganizmi neophodni za pravilnu apsorpciju hrane. Kandida ima njima suprotno delovanje: ona inhibira asimilaciju esencijalnih amino kiselina i drugih hranljivih materija, što kod osoba koje pate od kandidijaze vodi ka postepenom slabljenju imunološkog sistema.

Kandida iz digestivnog trakta može ,skliznuti’ kroz oslabljene crevne zidove ili se može iz anusa raširiti i u reproduktivni sistem (naročito kod žena) i odatle u krv i druga tkiva. Ovakve migracije kandide kroz ceo organizam obično se završavaju potpunom ,opsadom’ organizma i, ukoliko se ne leče, mogu imati fatalan ishod (na primer kod ljudi koji imaju SIDA i druge degenerativne bolesti virusnog porekla). Po mišljenju dr Kurta Donzbaha (dr Kurt Donsbach) iz, za kandidijazu specijalizovane, Bolnice Santa Monika u Meksiku dejstvo kandide omogućava pojavu svih značajnijih bolesti.

Borba sa toksičnim nus proizvodima kandide, kod kandidijaza u poodmaklom stadijumu, potpuno zaokupljaju imunološki sistem i on tada ne uspeva da odgovori na druge viruse ili štetne supstance. Konačno, imunološki sistem se slama pod pritiskom i to otvara slobodan put autoimunim bolestima ili bolestima poput raka i SIDA. Ukoliko ne dođe do ovako ozbiljnog razvoja situacije, stanje zatrovanosti organizma kandidinim toksinima može uzrokovati npr. alergijske reakcije na minorne atmosferske ili dijetetske toksine i, ako se dozvoli da se stanje dalje pogorša, osoba sa kandidijazom može razviti preosetljivos tj. postati alergična na skoro sve.


Simptomi preteranog rasta kandide u organizmu
Neki od simptoma kandidijaze su hronična premorenost, mentalna inertnost, hronični vaginitis ili prostatitis, svrab anusa, nadimanje i drugi digestivni problemi, loš zadah, preosetljivost na duvanski dim i hemijska isparenja, sluz u stolici, česte prehlade, konstantna glad za slatkom hranom i kvasnim hlebom, česte pojave gljivičnih infekcije (kao što je npr. atletsko stopalo), slab imunitet. Ljudi u poodmaklom stadijumu kandidijaze imaju velikih problema da se usredsrede, imaju problema sa memorijom i gubitkom pamćenja, a u težim slučajevima mogu doći i u stanje mentalnih poremećaja kao što je manična depresija i halucinacije. Vrlo česta je i pojava alergičnosti na različite namirnice i supstance.

Kandidijaza se često javlja uz sledeće simptome: osećaj težine, usporenosti, tromosti, mentalne umrtvljenosti.

Uzroci problema sa kandidom
Orijentalna tradicija uzrok pojave kandide vidi, između ostalog, i u hrani koja stvara vlažno stanje organizma. To su namirnice koje hlade organizam, previše su slatke ili slane, namirnice koje stvaraju sluz, bajata ili užegla hrana. Unošenje prevelikih količina presne hrane takođe može oslabiti varenje, što se ogleda u vrlo mekim ili tečnim stolicama. Namirnice koje pogoduju razvoju gljivica su i kvasni hlebovi, alkoholna pića, većina opijata. Složena jela sa mnogo različitih sastojaka takođe mogu pogodovati razvoju gljivica. Jednostavno kombinovanje namirnica je dobar kontrolor gljivica (više o Kombinovanju hrane uskoro na našem sajtu).

Faktor koji najviše pogoduje razvoju kandidijaze i slabljenju snage sistema za varenje je korišćenje velikih količina antibiotika širokog spektra ili njihova učestala upotreba. Ovakvi antibiotici uništavaju sve mikroorganizme u digestivnom traktu – pa i one korisne i neophodne za funkcionisanje zdravog organizma, a samim tim pripremaju pogodan teren za razvoj gljivica. Ukoliko je uzimanje antibiotika neophodno preporučuje se da se u toku i nakon terapije antibioticima konstantno obnavlja i flora acidofilnih kultura, da se unose namirnice kao što su ukiseljeno povrće, povrće bogato hlorofilom (tamnozeleno povrće), zelena magma, male količine miso supe. Treba imati u vidu i da svakodnevno unosimo određene doze antibiotika ukoliko jedemo meso, jaja, mlečne proizvode, piletinu, ćuretinu iz industrijske proizvodnje (većina stoke uzgojene u kombinatima i fabrikama tretirana je velikim količinama antibiotika).

Žene koje koriste oralnu kontracepciju u većoj su opasnosti od kandidijaze. Iako precizna etiologija nije još uvek utvrđena, jasno je da konstantna neprirodna stimulacija hormonalnog sistema narušava uravnoteženost upravno onih organa – jetre i pankreasa – koji podržavaju zdravu digestivnu sredinu.

Po kineskoj tradicionalnoj fiziologiji stanja zabrinutosti i uznemirenosti takođe bitno doprinose razvoju preterane vlažnosti organizma i razvoju gljivica.


Kako ishranom kontrolisati kandidu?

Složeni ugljeni hidrati
Hranu bogatu ugljenim hidratima treba umereno konzumirati zato što ona često pogoduje stvaranju sluzi i povećava kiselost organizma. (Kod ljudi koji nemaju kandidijazu svojstvo integralnih žitarica i drugih nerafinisanih složenih ugljenih hidrata da stvaraju nešto sluzi može biti dobrobitno. Dobrim žvakanjem i umerenim konzumiranjem povećava se alkalnost složenih ugljenih hidrata i smanjuje se njihova sposobnost da pri varenju formiraju sluz.)

Mada se svi lekari po ovom pitanju ne slažu ipak smatramo da je za osobe sa kandidijazom preporučljivo korišćenje žitarica u ishrani: one su dobar izvor lignina i nekih supstanci koje inhibiraju rast gljivica i anaerobnih bakterija. Preporučuju se žitarice: proso, pečenu heljdinu prekupu (heljdina kaša), raž, ovas, ječam, amarant, kinou. (Žitarice kao što su mrvljena raž i ječam treba samleti neposredno pred upotrebu kako bi se izbegla užeglost. Lagano skuvane klice ječma, pirinča, prosa bogate su  digestivnim enzimima i kineska herbologija preporučuje ih u slučajevima digestivne stagnacije kao i za poboljšanje asimilacije hranljivih materija. Ove klice, kao i izdanci raži, kinoe i ovsa, izuzetno su efikasan lek u kontroli preteranog rasta gljivica. U dijeti za kontrolu kandide gore navedene žitarice treba da sačinjavaju 40% ishrane, od čega barem pola treba da budu klice.

Preporučuje se i upotreba pasulja: azuki pasulja zato što on ,,suši’’ preterano vlažan organizam, a mungo pasulja zato što je on dobar detoksikant. Klice azuki i mungo pasulja, kao i sojine klice takođe su blagotvorne. Sve pasulje i drugo povrće lakše je svariti ukoliko su posuti klicama ili ukoliko se jedu sa zelenim povrćem ili povrćem koje sadrži malo skroba.

Zeleno povrće je jedna od najboljih namirnica u dijeti za kontrolu kandide. Vrlo slatko ili skrobno gomoljasto povrće (slatki krompir, jam, krompir) treba izbegavati. Drugo skrobno povrće, kao što su šargarepa, paškanat, repe i cvekla mogu se normalno konzumirati. Ukupna zastupljenost povrća u ishrani može biti između 40 i 50%. Zastupljenost mahunarki (pasulja, graška, sočiva) i njihovih klica može činiti do 10% ishrane.

Jednostavni ugljeni hidrati i zaslađivači
Svi rafinisani i koncentrisani šećeri (šećeri, melase...) i voće podstiču rast gljivica u telu i treba ih izbegavati. Toleriše se upotreba samo jednog zaslađivača: lišće biljke stevije (Stevia rebaudiana).

Proteini životinjskog porekla
Sasvim dovoljno proteina unećete ukoliko jedete mahunarke i žitarice. Većina mlečnih proizvoda, jaja, crveno meso imaju sastojke koji podstiču razvoj gljivica i zato nisu preporučljivi u ishrani osoba koje pate od kandidijaze. Ukoliko vam se čini da je neophodno konzumiranje belančevina životinjskog porekla tada su riba i perad, ukoliko dolaze iz uzgoja u kojem se ne primenjuju antibiotici, dozvoljeni. Nekim osobama odgovara i unos sirovog kozijeg mleka, i u tom slučaju nije neophodno unositi niti jedan drugi proizvod životinjskog porekla.

Fermentisana (ukiseljena) hrana
Neka fermentisana hrana, kvasci i maja mogu podsticati razvog gljivica u digestivnom traktu. Miso, soja sos, tempeh i tofu, iako su fermentisana hrana, mogu se tolerisati ali samo povremeno i u maloj količini. Da bi se smanjio efekat fermentacije preporučljivo ih je malo skuvati. Ukoliko se pravilno koriste kvalitetni miso i soja sos razvijaju dobru crevnu floru. Osoba sa kandidijazom će znati da joj ovi proizvodi ipak ne prijaju ukoliko nakon njihovog konzumiranja osetiti slabost i umor. Pola supene kašike misoa ili soja sosa dnevno obično ne pravi nikakve probleme.
Konzumiranje sirovih ukiseljenih namirnica (alge, beli luk, povrće, kupus) se toplo preporučuje osobama sa kandidijazom. Ukiseljene namirnice pomažu razvoj acidofilnih kultura u sistemu za varenje. Svakodnevno treba konzumirati ukiseljene namirnice, a ukoliko to nije slučaj tada je neophodno uzimati neki dodatak ishrani.
Postoje i bolja rešenja od uobičajenih acidofilnih proizvoda. Proizvodi na bazi spora, L. sporogenes i B. laterosporus, mogu skoro uvek zameniti acidofil i biti daleko efikasniji (na primer lekovi kao što je Linex). Oni uništavaju gljivice i hrane se otpadom i crevnim patogenim bakterijama, a pri tom podržavaju stvaranje acidofila i drugih blagotvornih kultura. Uzimajte neki od ovih proizvoda jednom dnevno, na prazan stomak, ili čak dva puta dnevno ukoliko su simptomi kandide ozbiljni.
Pivski kvasac, kvasne hlebove, kao i obično sirće i alkoholna pića treba izbegavati. Prirodno dizano kiselo testo od integralnog raženog brašna može se koristiti. Visokokvalitetno sirće može takođe biti od koristi.

Ulja, orašasti plodovi i semenke
Većina ulja i uljem bogatih proizvoda kao što su komercijalni orašasti plodovi i semenke su često užegli i izvor su imuno-inhibitajućih ,slobodnih radikala’. Ukoliko se blago ispeku (tostiraju) smanjuje se užeglost oraha i semenki. Još je bolje slomiti ljusku i oljuštiti ih neposredno pre jela. S obzirom na činjenicu da uljem bogate namirnice mogu preopteretiti jetru i oslabiti rad pankreasa, i uopšte mogu povećati ,vlažnosti’ i ,hladnoću’ organizma preporučujemo da osobe sa kandidijazom koriste što je manje ili nimalo ovakvih namirnica (orašasti plodovi, semenke, avokado, ulja...).
Izuzetak su lan i njegovo ulja: unos do jedne kašike nerafinisanog hladno ceđenog lanenog ulja dnevno je dozvoljen. Još jedan izuzetak su i ulja bogata oleinskom kiselinom. Ukoliko se koriste u vrlo malim količinama ova ulja mogu inhibirati rast kandide. Ekstra devičansko maslinovo ulje je najbolji izvor oleinskih ulja. U kuvanju se dozvoljava dodavanje do jedne kašike ovakvog maslinovog ulja dnevno.

Još neke korisne informacije
Beli luk ima izuzetne anti-virusna i anti gljivična svojstva, a ne narušava zdravu stomačnu floru. Preporučena doza je pola čena dnevno, dva puta u toku dana, pre jela. Naročito se preporučuje uzimanje belog luka nakon konzumiranja zelene magme. Žitarice štite stomak i jetru od žestokih svojstava belog luka. Ukoliko za vas sirov beli luk ima prejak ukus, proizvodi na bazi belog luka bogati antigljivičnim sastojkom alicinom mogu se konzumirati u preporučenim dozama.
Beli luk je takođe i jedan od najboljih lekova za vaginalnu kandidijazu. Gljivice je iz ovog dela tela teško iskoreniti zato što se one nastane u nekoliko slojeva tkiva i postaju međućelijski paraziti, tako da i kada se površinski sloj tkiva sljušti zaraza ostaje prisutna. Lečenje vaginalne kandidijaze mora trajati makar mesec dana. Oljušteni čen belog luka kroz koji prošijete (pamučni) konac, kako biste čen lako izvadili, treba pet noći nedeljno čitavog meseca koristiti kao vaginaletu. Ukoliko se ispostavi da je ova metoda suviše žestoka onda ostavite na čenu belog luka sloj ili par slojeva njegovog prirodnog omotača. U toku dana preporučuje se vaginalno ispiranje čajem od belog luka ili od taheba. Ispiranje rastvorom vinskog sirćeta (jedna mera sirćeta i dve mere vode) privremeno otklanja simptome iritacije.