Saveti

Šta je to makrobiotika i kako uneti dobre promene u ishranu

Šta je to makrobiotika i kako uneti dobre promene u ishranu

Šta makrobiotika jeste a šta nije

Mnoge su predrasude i dezinformacije o makrobiotici. Da li je to istočnjačko učenje? Da li je to religija? Da li ću ako se hranim po načelima makrobiotike ostati uskraćen za neke hranljive sastojke neophodne mom organizmu? Da li ću jesti samo pirinač i morske alge? Da li je makrobiotika veoma komplikovana i zahtevna za primenu, sa mnogo rigidnih pravila?

Za makrobiotiku se može reći da je najbliža tradicionalnom načinu ishrane. Tradiconalno – bilo mediteranskom, irskom, poljskom, jevrejskom, indijskom – zato što poštuje osnovno načelo tradicionalne ishrane: čovek je neraskidivo povezan sa svojim okruženjem, svojom okolinom i treba sa njom da živi u harmoniji. Ili, kako kaže Evelin Kuši, makrobiotika ne nalaže da promenite veru, način razmišljanja ili vaš život, ona samo traži da jedete u skladu sa vašom okolinom. 

Makrobiotika nalaže da živimo u prirodnom skladu sa okolinom, svesni da smo njen deo. Makrobiotika je takođe i shvatanje da je hrana energija: razumevanje da sve što pojedemo postaje deo nas i utiče na to šta ćemo postati.

Zdravo kuvanje, sa zdravim namirnicama i zdravim tehnikama dobro je samo ukoliko kuvate sa radošću i slobodom istraživanja. Makrobiotičko kuvanje treba da vas poveže i sa vašom intuicijom, tim glasom u nama koji zna šta nam treba, kada i kako spremljeno. Društvo i masovna kultura uče nas u stvari mnogim pravilima, koja mi, mada toga nismo svesni, slepo poštujemo. Zdravo kuvanje treba da nas dovede u vezu upravo sa našom intuicijom, kojoj su poznate naše prave potrebe. Ovaj unutrašnji glas i treba da bude naš učitelj, naš vodič.

Namirnice i nabavka namirnica
Namirnice su prava srž zdravog kuvanja. Kuvanje započinje kupovinom, nabavljanjem namirnica. Svežina i kvalitet namirnica jednako su važni kao recept ili tehnike kuvanja. Već sama kupovina namirnica treba da bude puna radosti. Setite se kako ste kada ste bili mali išli sa mamom na pijacu, ili sa bakom da uberete voće od kojeg će baka napraviti mirisnu pitu, setite se radosti sa kojom nabavljate namirnice od kojih ćete spremite jelo za nekoga koga volite... Često se prilikom nabavke zdravih namirnica mnogo bavimo ograničenjima, toksinima, emulgatorima, konzervansima, šećerom, plastikom u koju je namirnica spakovana. Pokušajte uvek da vaš fokus bude na pozitivnim razlozima zašto nešto birate, a ne na onom e protiv čega ste. To je veoma važno.

Osnove
Poenta je da se za kuvanje biraju jednostavni, prirodni sastojci i da se od njih prave zdrava, izbalansirana jela. Ključ zdrave ishrane je raznovrsnost. Raznolikost osnovnih namirnica: integralne žitarice, mahunarkke i proizvodi od mahunarki kao i svo sezonsko voće i povrće sa kopna i mora, semenke, orašasti plodovi. Različite tehnike kuvanja, sve od blanširanja do grilovanja, pečenja i prženja kao i različite tehnike sečenja treba da budu kombinovane u pripremanju jela.

Veoma važna odlika zdravog kuvanja je svakako i usklađivanje sa dobom godine u kojem se kuva, sa klimom, kao i dnevnim uslovima  Sve ovo nisu neka stroga pravila, već nešto što nam prirodno nalaže zdravorazumsko razmišljanje. Zimi to to i to, leti i u proleće to to i to... Od koristi je i poznavanje lokalnih namirnica i recepata.

Ishrana bi trebalo da bude bazirana na pripremi integralnih žitarica: 50 do 60 procenata integralne žitarice, 30 procenata sveže povrće, 5 procenata supe i morsko povrće, 10 do 15 procenata mahunarke i njihovi proizvodi. Sve ostale namirnice uzimaju se samo kao dodatak, u malim procentima (voće, orašasti plodovi, semenke, riba).

Makrobiotika skreće posebnu pažnju na dobro žvakanje hrane i na navikavanje da jedemo tek tada kada osetimo glad.

Kako početi
Ovi saveti namenjeni su svima koji žele da kuvaju zdravije: i onima koji nemaju mnorgo vremena, i onima koji nisu baš vični kuvanju, i....

     Kupovina namirnica
Kao kada birate neki odevni predmet ili sitnicu: zar se tada ne radujete razmišljajući kako ćete je uklopiti sa ovim i onim, za šta vam je ona dobra, šta ističe... Tako je i sa namirnicama. Pažljivo biramo namirnice, slobodno i uz zadovoljstvo. Uvek imajte na umu da tim namirnicam hranite sebe i svoju porodicu. Hranite sebe. Unosite ih u svoj organizam. Pa zar vaše telo ne zaslužuje najbolje?
Dodirnuti, omirisati, dobro pogledati namirnicu. Uživati u osmišljavanju kako ćemo je pripremiti.
Smeđi pirinač, ječam, ovas, kukuruz, testenine od integralnog brašna, intergalna brašna, mahunarke, leblebije, grašak, razni pasulji, tofu, kvalitetno ulje, ukiseljeno povrće, začini, dobra so, miso pasta  ... Možete pročitati nalepnicu i proveriti sastav, na svakom proizvodu. Jednostavno pročitajte i izbegavajte sve namirnice koje sadrže konzervanse i sadržaje čije vam je ime teško da pročitate (hemikalije i tsl).

Nerafinisana morska so - ova so jednostavno je samo osušena i sadrži sve prirodne sastojke, koji su našem organizmu neophodni. Birajte so koja nije hemijski obrađena.

Soja sos je proizvod prirodne fermentacije zrna soje. Popularni brendovi iz masovne proizvodnje veštački su fermentisani, veštački obojeni, zaslađeni su... te su teški za varenje i ni po čemu nisu zdravi. Prirodnom fermentacijom so i soja se razlažu do najjednostavnijih komponenti i tako postaju veoma ukusni i pogodni za varenje.

Sva pitanja koja imate ne libite se da postavite svom prodavcu u prodavnici zdrave hrane.

Ukoliko izaberete da uvrstite u svoju ishranu sertifikovane  proizvode iz organskog uzgoja možete biti sigurni da ne unosite u svoj organizam pesticide, fungicide...

    Šta je dobro uvek imati u kući
Za početak snabdite se kratkozrnim smeđim pirinčem, integralnim ječmom, prosom i ovasom – to uvek treba da imate u kući, kao i razne sušene mahunarke – sočiva, leblebije, azuki pasulj, crni pasulj, a zatim i kvalitetan soja sos, ekstra devičansko maslinovo ulje, hladno ceđeno susamovo i kukuruzno ulje, morsku so i dobre začine (bosiljak, čili papričice, ruzmarin), ječmeni ili pirinčani miso, umeboši sirće i balzamsko sirće. Ako imate ove osnovne namirnice možete u kuhinju ušetati u bilo kom trenutku i pripremiti jednostavno, a zdravo jelo. Na ovaj način i vaš prelazak na zdravu ishranu biće bezbolniji: kada uvek imate u kući ovakvu malu zalihu kupovinu možete obavljati i bez velikog planiranja, kupujući baš one namirnice koje vam se čine najsvežije i najbolje, sledeći svoj instinkt i apetit.

    Posuđe i alati
    Kuhinja je zaista alhemičarska radionica, mesto transformacija. Toplina i ljubav sa kojom hranu pripremamo su glavni sastojak svakog jela. Ono što svaku kuhinju čini produktivnim mestom je organizacija i red.

Ako ste upravo odlučili da okrenete novu stranicu i započnete sa zdravijim kuvanjem predlažemo vam da kao prvo detaljno operete celu kuhinju. Ovo će doprineti atmosferi samopoštovanja i poštovanja hrane koju ćete pripremati. A drugo, najbolje je raditi u čistoj, uređenoj, ugodnoj sredini.
Dobro organizujte namirnice.
Suđe – nerđajući čelik, kameno posuđe, liveno gvožđe ili porcelanom presvučeo liveno gvožđe; dobar nož za sečenje povrća, najvažnija alatka, oštrač; velika drvena ploča; četka za povrće; đevđir; cediljka; zdele; ekspres lonac.

I onda – početak
Savladajte nekoliko osnovnih tehnika i recepata.  Neka vaša jela budu jednostavna i ukusna.  Kada ovo dobro savladate, prepustite se lagano mašti i intuiciji da vas vode. Opustite se i stvarajte.
   
Jedan izbalansiran obrok: integralne žitarice oko kojih gradimo ostatak obroka, supe ili đuveči od mahunarki, topli ćušpajzi i lagano, sveže pripremljeno povrće.
   
Imajte uvek na umu da glavni deo obroka treba da čine žitarični i povrćni ugljenohidrati, pre nego belančevine iz mahunarki ili ribe ili orašastih plodova. Proteine unosite ograničeno i gledajte da unosite samo jedan tip proteina dnevno. Na primer, nemojte jesti jelo od mahunarki i jelo u kojem se nalaze orašasti plodovi, u istom obroku. Ili, takođe, nemojte pripremati čorbu od mahunarki ukoliko je jedno od jela tog obroka riba. I nemojte zaboraviti na to da prirodna hrana, prirodne zdrave namirnice imaju sopstveni divan ukus, koji samo treba podstaći.  Tako da nemojte namirnice zatrpavati prelivima, začinima, sosevima.

(Ovaj tekst pripremljen je na osnovu Uvoda knjige Cooking the whole foods way, Kristine Pirelo)