Morska so - rafinisana jodirana 1 kg

pakovanje od 1 kg

Rafinisana jodirana morska so. Morska so je dodatak jelima, a zdravija je jer sadrži i neke preko potrebne minerale koje obična kuhinjska so ne sadrži: jod (utiče na pravilno funkcionisanje štitne žlezde), brom (neophodan je nervima) i kalijum (pomaže u koncentraciji i mentalnom radu). Natrijum sadrže i kuhinjska i morska so. Natrijum i hlor, osnovni sastojci soli, su neophodni svim živim organizmima.

•lekovita svojstva:
Ljudski organizam pravilno funkcioniše samo ako ima dovoljne količine soli u sebi.

Jedan od najvažnijih zadataka natrijumhlorida je održavanje ravnoteže nivoa tečnosti u celom organizma. Nedostatak soli dovodi do funkcionalnih i organskih poremećaja, može doći do grčeva glatkih mišića, a ponekad i do oštećenja centralnog nervnog sistema. Dnevne potrebe odraslog čoveka za kuhinjskom solju iznose 10-15g, a u uslovima žarke klime i teškog fizičkog naprezanja (radnici na visokoj peći, livci) dnevne potrebe rastu i do 25-30g, što je povezano sa činjenicom da se znojenjem so pojačano izlučuje iz organizma, pa se gubici moraju nadoknaditi dodatnim unošenjem.

•za one koji žele da znaju više:
So u Srbiji
Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za so za ishranu ljudi i proizvodnju namirnica, donešenim 2005. godine, u Srbiji je potvrđena ranije uvedena obaveza jodiranja soli za ishranu ljudi na nivou koji obezbeđuje 12-18 mg joda po kilogramu soli. Takođe je formirana Republička komisija za prevenciju poremećaja deficita joda u ishrani stanovništva, koja kontinuirano prati jodiranost soli i njen uticaj na zdravstveno stanje stanovništva i vrši određena stručna istraživanja te predlaganje novih mera.

So, vredna kao zlato
Otkriće soli odigralo je veliku ulogu u razvoju civilizacije. Upotreba soli je otklonila problem dostupnosti hrane u zavisnosti od godišnjeg doba i omogućila transport hrane na veće udaljenosti. Pošto je u ranijim epohama so bila slabo dostupna postala je izuzetno vredna roba. Sve do početka 20. veka so je bila uzrok mnogih ratova i osvajanja.
Trgovina solju je često bila predmet oporezivanja, a pretpostavlja se da je ovo počelo već 2000 godina pre nove ere u Kini. Rimljani su izuzetno cenili so i deo vojničkih plata je isplaćivan solju. Reč salarium koja na latinskom znači so je koren reči plata u mnogim evropskim jezicima
Neke civilizacije kao što je Janomamo, starosedeoci Brazila i Venecuele, ne koriste so u ishrani.

Vrste soli
Soli se dele na prirodne, rafinisane i jodizovane. Svaki zaseban tip soli ima jedinstven sadržaj minerala što im daje jedinstven ukus.
Kamena so (nekada i mineralna so) je so koja se dobija iz rudnika soli. Ovi „rudnici“ su podzemne lokacije na kojima se nalazi nataložena so i nalaze se u regionima gde je ranije bilo more ili izuzetno slano jezero. Kamena so je sive boje.
Morska so se dobija iz morske vode. So se izdvaja iz morske vode u solanama tako što se u proleće morska voda pusti u posebno dizajnirane bazene. Tokom proleća i leta ta voda ispari i na dnu ostaje morska so. U jesen se ta so kupi u procesu koji se zove berba soli. Morska so se smatra najukusnijom i najzdravijom vrstom soli. Jako je zdrava jer je bogata mineralima i jodom koji su neophodni ljudskom organizmu.
Rafinisana so je danas najčešće korišćena so i sadrži uglavnom natrijum-hlorid. Najčešće nastaje izdvajanjem natrijum-hlorida iz kamene soli koja nije dovoljno čista da bi bila jestiva. Tokom ovog procesa se odkloni sav neželjeni sadržaj pa rafinisana so ustvari jedna od najčistijih, ali ima i najmanje minerala koji takođe bivaju uklonjeni prilikom pravljenja ove vrste soli. Pretežno je bele boje.

Iako je najčešće nazivamo "kuhinjska so" ova so je češće upotrebljivana i značajnija je za industriju. Koristi se u proizvodnji i obradi papira, kao dodatak bojama koje se koriste za bojenje tkanine i platna i u proizvodnji sapuna i deterdženata.

Jodizovana so je so, najčešće rafinisana, kojoj je dodan jod. Neki je smatraju najzdravijom solju, jer sadrži više joda nego bilo koja druga vrsta soli.