• Proizvodi
  • Saveti
  • Recepti
  • Prodavnice
  • Veleprodaja
  • Naša priča
  • Kontakt
0
Bio Spajz
/Osnovne namirnice
/
Šoju soja sos (organski proizvod) 200 ml Bio Špajz
Bio Spajz/
Šoju soja sos (organski proizvod) 200 ml Bio Špajz
    Šifra: 4518003

    Šoju soja sos (organski proizvod) 200 ml Bio Špajz

    undefined RSDkom

    Robna marka: Bio Špajz Zemlja porekla: Japan Pakovanje: ml

    o proizvodu

    Šoju (shoyu) soja sos je tradicionalni japanski začin slanog ukusa, pripremljen od soje i pšenice, uz dodatak morske soli. Koristi se svakodnevno u kuvanju za začinjavanje jela. Mitokuov šoju sos izrađen je u Japanu na tradicionalan način, bez hemijskih dodataka (od ukupne proizvodnje šoju sosa u Japanu ovako izrađen šoju sos čini samo 1%). Zbog raznolike upotrebe šoju su preuzele i mnoge druge kuhinje sveta. Može se upotrebljavati u pripremanju supa, variva, umaka, salata, povrća itd. Upotrebljava se kao zamena za so i daje bogatiji ukus.

    svojstva

    Odlično relaksira organizam i popravlja krvnu sliku. S obzirom da se izrađuje na sličan način kao i miso, šoju sos i miso dele zajedničke pozitivne uticaje na zdravlje (vidi ,miso paste’). Šoju sos je moćan antioksidans i ima antikarcenogeno dejstvo. Šoju sos pomaže varenje žitarica i povrća.

    Sadrži kalcijum 17 mg, forsfor 110 mg, gvožđe 2 mg, magnezijum 34 mg, kalijum 180 mg, vitamin B1 0.1 mg, vitamin B2 0.1 mg, vitamin B6 0.2 mg

    sastojci

    Voda, soja, pšenica i morska so.

    način primene

    Može se upotrebljavati u pripremanju supa, umaka, salata, dinstanog povrća i drugih jela. Kada se upotrebljava ne treba dodavati so.

    Iskusni kuvari šoju sos koriste odmereno, da istaknu ukuse namirnica koju pripremaju. Dodaje se na početku ili na kraju kuvanja. Koristi se kao preliv za salate i za mariniranje povrća.

    za one koje žele da znaju više

    Začini, začini... Bez njih je teško zamisliti svakodnevnu ishranu, jer šta bi indijska jela bila bez karija, meksička hrana bez čilija, a makrobiotika bez tamari i šoju sosa. Začini i ukrasi veoma su važni u uravnoteženju obroka kao celine. Oni daju boju i ulepšavaju, stimulišu ukus i dopuštaju nam slobodu u prilagođavanje svakog jela za sebe. Ako niste znali, začini se mogu upotrebljavati i u lečenju.

    Tamari i šoju su posebni sojini umaci nastali fermentacijom soje. Fermentisani prehrambeni proizvodi su namirnice u čijem je sastavu barem jedna komponenta bila podvrgnuta delovanju mikroorganizama. Osim delovanja mikroba u fermentaciju se uključuju i procesi razlaganja tvari. Ukoliko su namirnice ispravne, a kulture za fermentaciju čiste tada su dobijeni proizvodi lako probavljivi i visokovredni. Fermetacija tamari i šoju sosa traje od jedne do dve godine na normalnoj temperaturi u drvenim bačvama, a vrsta plesni koja se koristi za taj proces je Aspergillus oryzae (ista plesan koristi se i pri dobijanju miso pasta i sakea).

    Mnogi komercijalni sojini umaci nisu proizvedeni po tradicionalnom receptu, već se dobijaju ubrzanom metodom, bez ikakve fermentacije. Sojini sosovi kompanije Mitoku proizvedeni su izvornom japanskom metodom, prirodno su fermentisali i nemaju hemijskih dodataka. Bogati su proteinima, mineralima i B vitaminima .

    Ta prirodna metoda dopušta fermentaciju tokom nekoliko dugih meseci u prisustvu milliona mikroorganizama u prirodnom okruženju. S obzirom da je kod takvog proizvoda fermentacija u potpunosti obavljena, nisu mu potrebni nikakvi dodaci ili konzervansi. Takvu prirodnu proizvodnju u svetu je zadržalo još samo nekoliko malih proizvođača.

    U svetu zdrave hrane ime Johsen je sinonim za vrhunski šoju sos. U samom Japanu ovaj šoju sos proglašen je za najbolji, od strane eksperata i Ministarstva poljoprivrede. Johsen šoju proizvodi Sendai Miso&Šoju korporacija, osnovana 1919. godine. U Japan su soja sos, pod imenom šoju, u VII veku doneli budistički monasi.

    Proces proizvodnje počinje pečenjem i lomljenjem celih zrna ozime pšenice i parenjem organski proizvedenih, genetski nemodifikovnih zrna soje. U razmeri, otprilike, jedan na jedan pšenica i soja se mešaju i dodaje im se gljivice. Nakon tri dana inkubacije u toplom, vlažnom prostoru. Pufnasti sloj gljivica prekriva mešavinu soje i pšenice, a upravo je on bogat prirodnim enzimima (kođi). Ova mešavina nalije se vodom (šoju se u ovoj fazi zove moromi), posoli se morskom solju i u kedrovim bačvama ostavlja se da godinu i po dana fermentiše (obavezno dva cela leta).

    Tokom perioda fermentacije enzimi iz kođija i prirodni kvasci i bakterije polako razlažu ugljene hidrate, proteine i ulja iz soje i pšenice na: šećere, aromatične alkohole, ukusne aminokiseline i masne kiseline. Ovakav zreo moromi stavlja se u pamučne džakove te se presuje kako bi se dobila tamna tečnost, mešavina pojua i sirovog sojinog ulja. Ulje, koje ispliva na površinu, uklanja se. Sada šoju može da se na niskoj temperaturi pasterizuje, a zatim flašira i ostavi da se slegne. Ukupan proces proizvodnje traje 24 meseca.

    Online kupovina

    Ostale stranice

      Bio Špajz - sva prava zadržana © 2021