Alergeni u hrani

Sve više osoba danas ima problem sa alergijama na hranu, bilo da se radi o blagim simptomima ili ozbiljnim zdravstvenim komplikacijama. Razumevanje alergena, njihovog delovanja i načina prevencije prvi je korak ka sigurnijem odnosu prema ishrani.

U nastavku pročitajte koji su najčešćo alergeni u hrani, koji su simptomi alergije kod dece i odraslih i koje su zdrave namirnice i zdravi napici odlična alternativa.

Šta su alergeni i kako deluju na organizam?

Alergeni su supstance koje kod osetljivih osoba izazivaju reakcije imunog sistema. U hrani su to najčešće proteini koje telo pogrešno prepoznaje kao opasne i pokušava da ih „odbaci“. Taj odgovor organizma izaziva simptome alergije.

Najčešći alergeni u ishrani su mleko, jaja, kikiriki, orašasti plodovi (poput oraha, badema i lešnika), soja, pšenica, riba i školjke.

Iako deluje kao kratak spisak, ove namirnice nalaze se u mnogim svakodnevnim proizvodima od peciva i kolača, do sosova i grickalica. Zato je pažljivo čitanje deklaracija prvi korak u zaštiti zdravlja.

Simptomi alergije na hranu

Reakcije mogu biti blage ili ozbiljne, najčešće su:

• osip, crvenilo ili svrab kože

• oticanje usana, jezika ili lica

• problemi sa disanjem, kašalj ili kijanje

• mučnina, povraćanje ili dijareja

U težim slučajevima može doći do anafilaksije, životno ugrožavajuće reakcije koja zahteva hitnu medicinsku pomoć. Simptomi se obično javljaju ubrzo nakon konzumiranja alergena, ali ponekad mogu nastupiti i nakon nekoliko sati.

Zbog toga je važno ne ignorisati ni blage reakcije, naročito ako se ponavljaju nakon određenih namirnica.

Alergija kod dece i odraslih

Kod dece se alergije najčešće javljaju u ranom uzrastu, naročito na mleko, jaja i orahe. Mnoge od njih nestanu tokom odrastanja, ali se druge, poput alergije na kikiriki ili orašaste plodove, mogu zadržati čitav život.

Posebno je važno da se testiranje i eliminacija hrane, kod dece, sprovode pod nadzorom pedijatra i nutricioniste, jer naglo izbacivanje više grupa namirnica može dovesti do nutritivnih nedostataka. Srećom, mnoge alergije u ranom uzrastu nestanu tokom odrastanja, kada imuni sistem ojača.

Kod odraslih, alergije se ponekad pojave iznenada, čak i ako ranije nije bilo reakcija na tu hranu. Uzrok može biti promena u imunitetu, hormonske promene ili kombinacija više faktora.

Bez obzira na uzrast, važno je ne sprovoditi samoinicijativne dijete bez stručne pomoći. Uklanjanje cele grupe namirnica bez potrebe može dovesti do nutritivnih nedostataka.

Testiranje na alergije - kako saznati na šta reagujete?

Najpouzdaniji način da saznate na šta ste alergični jeste testiranje.

Postoji nekoliko metoda:

• Kožni testovi (prick test) na kožu se nanose male količine potencijalnih alergena kako bi se videlo da li će doći do reakcije.

• Analize krvi (specifični IgE testovi) - mere prisustvo antitela koja ukazuju na alergijsku reakciju.

• Eliminaciona dijeta - pod nadzorom stručnjaka izbacuju se pojedine namirnice, pa se postepeno vraćaju u ishranu kako bi se uočio uzrok.

Pravilna dijagnoza je ključna, jer pogrešno tumačenje simptoma može dovesti do nepotrebnog izbegavanja hrane ili, još gore, ignorisanja stvarne alergije.

Lekar može preporučiti i vođenje dnevnika ishrane, u koji beležite sve što jedete i reakcije koje primetite. Tako se lakše uočava uzrok problema.

Najčešći alergeni u hrani i spisak namirnica

Osam glavnih alergena izaziva najveći broj reakcija: mleko, jaja, kikiriki, orašasti plodovi, soja, pšenica, riba i školjke.

Ono što mnogi ne znaju jeste da se ovi sastojci često „kriju“ u industrijski prerađenoj hrani; na primer, soja u mesnim prerađevinama, mlečni proteini u keksu i čokoladi, a jaja u testenini.

Zato je obavezno čitanje deklaracija, ali i dodatna pažnja pri kupovini proizvoda „u rinfuzi“ ili u restoranima i na deklaracijama proizvoda.

Hrana bez alergena i zdrave alternative

Na sreću, danas postoji mnogo proizvoda namenjenih osobama sa alergijama.

Na tržištu su dostupna:

• biljna mleka (od badema, ovseno mleko, pirinčano ili kokosovo)

• Namirnice bez glutena

• biljne zamene za jaja

• brojni „free from“ proizvodi bez mleka, soje ili orašastih plodova.

Kuvanje kod kuće omogućava potpunu kontrolu nad sastojcima. Ako se pridržavate osnovnih pravila - temeljno perete posuđe, ne koristite iste daske i noževe za različite namirnice, i pažljivo čuvate hranu, onda je rizik od kontaminacije minimalan.

Kako živeti sa alergijom na hranu?

Život sa alergijom ne znači stalni strah. Uz dobru informisanost, planiranje i podršku stručnjaka, moguće je uživati u svakom obroku bez bojazni.

Nutricionista može pomoći da se osmisli jelovnik koji isključuje alergene, a i dalje sadrži sve potrebne vitamine, minerale i proteine.

Važno je i da porodica, prijatelji i kolege znaju za vašu alergiju. Zajednička svest i pažnja pomažu da okruženje postane bezbednije. Na putovanjima, u restoranima ili školama, uvek napomenite šta ne smete da jedete i proverite sastav jela.

Razumevanje alergena i pažljiv pristup ishrani pomažu da se reakcije izbegnu. Važno je slušati svoje telo, prepoznati signale koje vam šalje i, kada je potrebno, potražiti savet lekara ili nutricioniste.

Planiranjem obroka i korišćenjem namirnica bez alergena, moguće je jesti raznovrsno, ukusno i zdravo.

Ovakva ishrana nije ograničenje već način da brinete o sebi i onima koje volite, uz poštovanje prema svom telu i onome što vam prija.