Ishrana kod artroze

Dok se giht smatra metaboličkom bolešću koja direktno zavisi od unosa hrane, artroza je degenerativno oboljenje zglobova.

Ipak, iako ishrana ne može da "izleči" artrozu, ona može da igra ključnu ulogu u usporavanju njenog napredovanja, smanjenju simptoma i poboljšanju kvaliteta života.

Ishrana kod artroze je moćan alat u borbi protiv bolova i oštećenja zglobova. U nastavku saznajte koje namirnice je potrebno da unosite, a koje da izbegavate.

Šta je artroza?

Artroza (osteoartritis) je najčešći oblik artritisa. To je progresivno stanje uzrokovano postepenom razgradnjom hrskavice – elastičnog tkiva koje štiti krajeve kostiju u zglobu i omogućava glatko pokretanje.

Kada se hrskavica istroši, kosti počinju da se trljaju jedna o drugu, što dovodi do bolova i ukočenosti zgloba, otoka i gubitka pokretljivosti i formiranja koštanih izraštaja (osteofita).

Za razliku od gihta, koji je sistemski upalni poremećaj, artroza je primarno mehaničko i degenerativno stanje, mada upala takođe igra značajnu ulogu u njenom napredovanju.

Artroza - simptomi

Simptomi se obično razvijaju postepeno i pogoršavaju se tokom vremena.

Uključuju:

• bol u zglobovima (bol se često oseća tokom ili nakon aktivnosti)

• ukočenost (naročito je izražena ujutru ili nakon perioda neaktivnosti tzv. "početna ukočenost" koja traje nekoliko minuta)

• osetljivost na dodir (osećaj bola pri blagom pritisku na zglob)

• gubitak fleksibilnosti (nemogućnost da se zglob pomeri u punom opsegu pokreta)

• osećaj "škripanja" ili "ljuštenja": (javlja se pri kretanju zgloba)

• otok (posledica blage upale oko zgloba)

Artroza - lečenje prirodnim putem

Lečenje artroze je multidisciplinarno i fokusira se na kontrolu bolova i očuvanje funkcije zgloba. Pored lekova protiv bolova i fizikalne terapije, prirodni pristup uključuje:

• Kontrolu težine: Svaki kilogram viška predstavlja dodatno opterećenje za zglobove kukova, kolena i stopala. Gubitak težine je jedan od najefikasnijih načina da se smanje simptomi artroze.

• Redovna blaga vežba: Jačanje mišića oko zgloba pruža mu bolju podršku i smanjuje bol (plivanje, šetnja, joga).

• Topli i hladni oblozi: Topli oblozi mogu ukloniti ukočenost, a hladni smanjiti upalu i bol.

• Ishrana bogata protivupalnim supstancama: Ovo je kamen temeljac prirodnog pristupa lečenju.

Artroza – ishrana kao protivupalni pristup

Kako je hronična upala jedan od pokretača oštećenja u artrozi, cilj ishrane je da se unose namirnice koje je suzbijaju, a izbegavaju one koje je podstiču.

Ključni principi su:

• Borba protiv upale: Usmerite se na namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama, antioksidansima i polifenolima.

• Podrška hrskavici: Unos hranljivih materija koje su gradivni blokovi za hrskavicu.

• Postizanje i održavanje zdrave težine: Ishrana bogata vlaknima, sa umerenim unosom kalorija, pomaže u kontroli kilograma.

• Ojačavanje kostiju: Obezbediti dovoljno kalcijuma i vitamina D.

Preporučene namirnice kod artroze

• Riba bogata omega-3 mastima: losos, skuša, sardine, haringa - omega-3 masne kiseline su najmoćniji prirodni protivupalni agensi

• Povrće i voće: borovnica, malina, jagoda, narandža, brokoli, šargarepa, kelj, spanać - ovo voće i povrće bogato je antioksidansima (kao što su vitamin C i flavonoidi) koji štite ćelije od oksidativnog stresa i upale

• Biljni izvori proteina: sočivo, grašak, pasulj, naročito crveni pasulj - osim što pomažu u kontroli težine, bogati su proteinima i vlaknima

• Celovite žitarice: ovas, kvinoja, smeđi pirinač - pomažu u kontroli šećera u krvi

• Začini sa protivupalnim svojstvima: đumbir i kurkuma - kurkumin, aktivni sastojak kurkume, ima jak protivupalni efekat, kombinujte ga sa crnim biberom i mastima (npr. maslinovim uljem) za bolju apsorpciju.

• Mlečni proizvodi: mleko, jogurt, sir - obezbeđuju kalcijum i vitamin D za jake kosti. Niske masti su poželjnije zbog kontrole težine.

• Orah i i seme lana: izvori selena i omega-3 masti.

Namirnice koje treba ograničiti ili izbeći

Ove namirnice mogu da pogoršaju upalne procese u telu:

• Preradjena hrana: grickalice, brza hrana, smrznuta jela. Često sadrže visoke količine zasićenih masti, šećera i aditiva koji podstiču upalu.

• Zasićene i trans masti: crveno meso (preterana konzumacija), puter, mast, margarin. Ove masti mogu da pokrenu upalne procese u organizmu.

• Šećer i rafinisani ugljeni hidrati: beli hleb, kolači, slatkiši, gazirana pića. Oni doprinose gojaznosti i podstiču stvaranje upalnih citokina.

• Prekomerna upotreba soli: može doprineti oticanju tkiva i pogoršati osećaj nelagodnosti.

Artroza predstavlja fizičko stanje koje zahteva medicinsku pažnju i naša ishrana je alat koji imamo na dohvat ruke da aktivno učestvujemo u svom lečenju.

Međutim, nemojte ništa da radite na svoju ruku. Uvek se konsultujte sa lekarom ili nutricionistom kako biste kreirali lični plan koji najbolje odgovara vašim specifičnim potrebama.