Ishrana kod povišenog holesterola

Ne boli, ne remeti san i ne ume da nas zaustavi usred dana. Zato ga većina ljudi otkrije tek na rutinskim analizama, kada brojevi iznenade i pomalo zabrinu.

Međutim, dobra vest je da povišen holesterol gotovo uvek daje priliku - priliku da se na vreme zaustavimo, pogledamo u tanjir, u navike i u ritam života, i da blagim promenama zaista napravimo veliku razliku.

Upravo zato je ishrana prvi, najprirodniji način da pomognemo telu. U nastavku vam vam donosimo spisak namirnica i jelovnik, kada je u pitanju ishrana kod povišenog holesterola, kao i koje namirnice treba da izbegavate.

Šta znači kada je holesterol visok?

Pre svega, iako mu automaski lepimo etiketu, moramo da razumemo da holesterol sam po sebi nije neprijatelj, štaviše, telo ga proizvodi jer mu je potreban.

Problem nastaje kada se naruši odnos između tipova holesterola, posebno kada LDL (loš holesterol) postane previsok.

Kada ga ima više nego što je potrebno, LDL se taloži u zidovima krvnih sudova i pravi male naslage. One vremenom mogu da sužavaju krvne sudove i otežavaju protok krvi. Zato je bitno reagovati na vreme, pre nego što ovi procesi počnu da utiču na pritisak, srce ili cirkulaciju.

Povišen holesterol - simptomi

Kada su u pitanju simptomi, problem predstavlja što holesterol gotovo nikada nema jasne i izražene simptome. Pogotovo u početnim fazama - holesterol ćuti. Ne šalje jasno upozorenje dok se u pozadini dešavaju promene.

Tek kasnije, ako se stanje dugo ne kontroliše, mogu se javiti:

• umor

• osećaj težine u nogama

• bol u grudima ili zamaranje

• vrtoglavica

Dakle, sve ovo su posledice, a ne prvi znakovi. Zato je redovno kontrolisanje krvne slike najbolji način da se povišen holesterol otkrije na vreme i drži pod kontrolom.

Ishrana za povišen holesterol – zašto je važna?

Jetra je organ koji stvara i reguliše holesterol, a ono što jedemo direktno utiče na njenu “odluku“ da ga proizvodi više ili manje. Ukoliko stalno unosimo zasićene masti, prženo, trans masti ili šećere, jetra će prirodno da proizvodi više LDL-a.

Međutim, ukoliko jetri damo dovoljno vlakana, zdravih masti i antioksidanasa, ona će da počne da uklanja višak masnoća iz krvi i da lagano vraća ravnotežu.

Ne očekujte da se promene dogode nakon jednog obroka. Dobra ishrana radi tiho, ali svaki dan pomalo. Zbog toga se već posle mesec-dva vide bolje vrednosti na laboratorijskim nalazima.

Kako smanjiti holesterol ishranom?

Najvažnije je promeniti kvalitet masnoća u ishrani, ne ukupan unos.

Umesto da se usredsredimo na zabrane, mnogo je korisnije fokusirati se na zamene koje su realne, jednostavne i moguće na svakodnevnom nivou:

• maslinovo ulje umesto ulja za prženje

• riba umesto crvenog mesa makar dva puta nedeljno

• ovsene pahuljice umesto belog peciva

• orašasti plodovi kao užina umesto industrijskih grickalica

• više povrća i mahunarki koje daju vlakna i sitost

Rastvorljiva vlakna iz ovsa, lana, mahunarki i jabuka snižavaju LDL tako što “vezuju“ višak holesterola i pomažu da se on izbaci iz organizma.

Šta izbaciti iz ishrane ako je holesterol povišen?

Neke namirnice jednostavno opterećuju jetru i krvne sudove više od drugih. U periodu regulacije holesterola korisno je znatno umanjiti:

• punomasne sireve i masne mlečne proizvode

• crveno i obrađeno meso

• prženu hranu i hranu bogatu trans mastima

• slatkiše, peciva, proizvode od belog brašna

• gazirana i zaslađena pića

Imajte na umu da ovo nije trajna izmena ishrane. Osigurajte svom telu najbolje uslove u periodu kada traži način da se vrati u ravnotežu. Najviše ćete mu pomoći tako što ga nećete opterećivati namirnicama koje najviše podižu LDL i trigliceride.

Povišen holesterol može da deluje zastrašujuće kada se prvi put vidi na nalazu, ali istina je da se na njega može snažno uticati upravo kroz ishranu.

Svaki tanjir bogat povrćem, vlaknima i zdravim mastima pravi prostor da se krvni sudovi regenerišu i da se telo zaštiti od rizika u budućnosti.