Kao lekoviti deo biljke koristi se: Osušen koren (Ononidis radix).

Koren zečjeg trna sadrži izoflavonske glikozide, triterpene, sterole, etarsko ulje.

Pospešuje izlučivanje mokraće te se se uglavnom koristi kao sastojak čajnih mešavina koje se preporučuju za mokrenje, kod upale mokraćne bešike i za sprečavanje pojave peska i kamena u bubrezima.

Za ublažavanje tegoba kod gihta i reumatizma.

Višegodišnji, razgranat polužbun koji raste na suvom, zapuštenom zemljištu kao zeljast, otporan i veoma bodljikav korov. Rasprostranjen je po celoj Evropi, zapadnoj Aziji i severnoj Africi. Listovi su sa kratkom drškom ili sedeći, donji tročlani dok su gornji, naročito u cvetnom regionu, prosti. Cvetovi lsu eptirasti, najčešće ružičaste ili ljubičaste boje. Cveta od juna do septembra. 

Koren zečjeg trna.

Ne preporučuje se upotreba korene zečjeg trna kod otoka (edema) koji su posledica oslabljene funkcije bubrega ili srca.

Jednu kafenu kašiku usitnjenog korena zečjeg trna preliti sa 200 ml ključale vode, poklopiti i posle 20-30 minuta procediti. Piti dva do tri puta dnevno po šolju čaja.