U fitoterapiji se kao biljna lekovita sirovina upotrebljavaju osušene žuto-zelene cvasti sa priperkom od bele, sitnoliste i crne, krupnoliste lipe. Cvetovi drugih, ukrasnih vrsta lipe manje su prijatnog ukusa i mirisa i smatraju se falsifikatima.

Cvet lipe sadrži 1% kompleksa flavonoidnih heterozida u kome dominiraju heterozidi kvercetina i kemferola (rutin, kvercitrin, hiperozid, tilirozid, astragalin), preko 3% heterozida kafene, p-kumarne i hlorogenske kiseline, 10% sluzi (uglavnom arabinogalaktani), 2% tanina  i leukoantocijanidine. Prijatan miris potiče od male količine etarskog ulja (0,02%).

Lipa je poznata po svom dijaforetičnom, diuretičnom i spazmolitičnom dejstvu. Takođe, ima podataka da deluje holeretično, da snižava krvni pritisak i da deluje antiinflamatorno. Ova dejstva vezuju se za prisustvo flavonoidnih heterozida. Zbog visokog sadržaja sluzi, koja oblaže sluznicu disajnih organa i sprečava nadražaj na tusigene zone, cvast lipe se često koristi i za umirenje intenzivnog kašlja. Eksperimentalno je potvrženo i antimikrobno dejstvo njenih vodenih i etanolnih ekstrakata, kao i sedativni i anksiolitički efekat.

Cvast lipe se tradicionalno koristi kod prehlada, gripa i drugih infektivnih oboljenja disajnih puteva, praćenih groznicom, gde je poželjno pojačano znojenje. Ova dejstva priznaje i zvanična medicina, pa je lipa uvrštena u brojne farmakopeje, uključujući i domaću. Ova biljka je čest sastojak čajnih mešavina za ublažavanje kašlja, za znojenje i za grgljanje. Ekstrakti lipe su sastojci nekih fitopreparata koji se preporučuju za smirivanje suvog kašlja, za umirenje i kod tegoba urinarnog trakta. U narodnoj medicini se lipa koristi i kao prijatan napitak, za poboljšanje izlučivanja mokraće iz organizma, kao blago sredstvo protiv grčeva i za umirenje. Koristi se i za izradu kozmetičkih preparata.

Bela lipa (Tilia cordata Miller, Tiliaceae) je listopadno drvo sa širokom i gusto razgranatom krošnjom visoko do 25 m. Listovi su dosta sitni, srcoliko-okrugli, zašiljenog vrha, po obodu testerasti, na naličju svetliji. 5-15 žućkasto-zelenih cvetova su sakupljena u viseće cvasti, koje su srasle sa priperkom. Cveta u junu, najkasnije od svih naših lipa. Pojedinačno raste u mešovitim šumama i do 1200 m nadmorske visine, a česta je i u drvoredima i parkovima kao ukrasna vrsta.
Crna lipa (Tilia platyphyllos Scop. Tiliaceae) ja, kao i bela, visoko listopadno drvo. Za razliku od bele, listovi su krupniji i tanji, a cvasti se sastoje od 2-5, reže 7 cvetova. Crna lipa cveta početkom juna, oko 14 dana pre bele, kasne lipe. U prirodi je češća od bele lipe.

Jednu kafenu kašiku cveta lipe preliti šoljom (200 ml) ključale vode, sud poklopiti i ostaviti da stoji 10 minuta. Procediti i piti dva puta dnevno po šolju čaja.
Kontraindikacije, neželjeni efekti, interakcije nisu poznate.