Cejlonski cimet se dva do tri puta godišnje seče sa svakog stabla, zatim se preko noći umotava u kokosove asure i pušta da fermentira, nakon toga se guli spolja kora, odstrani i srednja, a upotrebljava se samo nežna, unutrašnja. Desetak takvih kora uvijaju se jedna u drugu pa se suše prvo u senci, a zatim na suncu. Pri tome cimet dobija svoju žućkasto-smeđu boju. Štapić cejlonskog cimeta je pun i sastoji se od većeg broja uvaljanih tanjih korica, za razliku od Kasija (kineskog, indonežanskog) cimeta, koji ima samo jednu.

Cimet uspeva u tropskoj Aziji (Cejlon, Šri Lanka) te u Indiji i Indoneziji. Spominje se 2800 godina p.n.e kada je njegova cena dostizala cenu zlata. Postoje stotine vrsta i podvrsta cimetove biljke. Kao začinske, koriste se dve vrste: cejlonski i cimet kasija, poznat kao kina-cimet, koji potiče iz Burme. U Evropi se upotrebljavaju obe. Cejlonski cimet stiže u prodavnice u štapićima i prahu i ima nežniju i prijatniju aromu, a ukus mu je ljuto oštar, slatko-peckav, ni opor ni sluzav. Sadrži 1,5 do 4 procenta eteričnih ulja. Najbolje vrste kina-cimeta mirišu oštrije, a ukus im je peckavo ljut dok je hemijski sastav sličan kao kod cejlonskog cimeta uz znatno veću sadržinu kumarina.

Cimet se dva do tri puta godišnje seče sa svakog stabla, zatim se preko noći umotava u kokosove asure i pušta da fermentira, nakon toga se guli spoljna kora, odstrani i srednja, a upotrebljava se samo nežna, unutrašnja. Deset takvih tankih kora uvijaju se jedna u drugu pa se suše prvo u senci a zatim na suncu. Pri tome on dobija svoju žućkasto-smedju boju. Štapić cejlonskog cimeta je pun i sastoji se od više uvaljanih tanjih korica. 

Za lek se upotrebljava samo kora, a ostali delovi, listovi biljke, kao začini. Plodovi se ne jedu, iz njih se istiskuje vosak za mirišljave svetiljke. Iz listova koji se stavljaju u jela kao začin (slično i lovoru), istiskuje se ulje od kog se pravi cimetova voda i tinktura. To ulje jako žari, pa i samo jedna kap izaziva upalu ako padne na kožu. Ako se kapi ulja prevuku šećerom dobija se tzv. ,,cimetov konfekt” ili ,,sanalet”, koji se koristi za jačanje želuca. Spoljašnja kora drveta nema lekovitih svojstava. Koristan je samo njen unutrašnji, svetloružičasto-smeđi deo. Ako je kora na jeziku gorka, onda to nije cimet, nego neka druga kora.

Cejlonski cimet je aromatik, korigens, hemostatik, stomahik, nervinum, adstrigens i dezinficijens probavnih organa.

Cejlonski cimet jača srce i želudac, oživljuje živce i osvežava krv, pomaže kod slabe probave, stvaranja previše kiseline i sluzi u želudcu, kod grčevitog povraćanja, krvavih dijareja, krvarenja iz materice, te kod prejake i preduge menstruacije ili posle porođaja, stimuliše mokrenje i deluje protiv gihta.

Cimet ima značajno antioksidansko dejstvo, pomaže varenju hrane, sadrži hranljive materije i lekovite sastojke: biljna vlakna, vosak, gvožđe, kalcijum, mangan, metalhidroksid-halkon-polimer (mhcp), minerale, tanine.

Od začina do ,,super” zdrave hrane
(NaturalNews) Tim naučnika istrgao je cimet od njegove uobičajne upotrebe i podigao ga na nivo obećavajućeg molekularnog oružja za borbu protiv hroničnih bolesti. Istraživači iz raznih oblasti, uključujući Kiram Panickar, Heping Cao, Bolin Ćin i Ričard A. Anderson, sarađivalo je u izradi ovog značajnog naučnog proboja. Rezultat istraživanja je ponovo uveo antičko interesovanje za terapeutske koristi cimeta Cinnamomum verum ili Cinnamomum zeilanicum, takođe poznatog kao ,,pravi cimet,” u modernu medicinu. Jedinjenja pronađena poznata su po svojim korisnim efektima na nivo insulina, antioksidantinim efektima, efikasnosti protiv zapaljenja i njienih neuroprotektivnih koristi.

Cimet polifenol ekstrakt (CPE) reguliše niz gena i ima značajan uticaj na metabolizam glukoze. Različite studije sprovedene na ljudima pogođenim  metaboličkim sindromom, sindroma policističnih jajnika i dijabetes melitus tip 2 je takođe pokazalo blagotvorne efekte sirovog cimeta i njegovog vodenog ekstrakta na glukozu, insulin, lipidni profil i anti-oksidantnog statusa pacijenata.

Stručnjaci su takođe istakli moguće pozitivne efekte cimeta na telesnu građu, mišićnu masu i zapaljenja različitog tipa.

Cejlonski cimet pomaže kod Dyslipedemia-e
Pacijenti sa metaboličkim sindromom razviju otpornost na dejstvo insulina, što zauzvrat dovodi dislipedemije, odnosno abnormalno visokog nivoa lipida u krvi. U većini slučajeva, problem je hiperlipedemia. Cejlonski cimet predstavlja dobar potencijal u snižavanju nivoa lipida kako kod ljudi tako i kod životinja.

Stari super začin
Od samih početaka, u drevnom svetu cejlonski cimet se koristi za zubobolju, loš dah, lek za neprijatne prehlade i poboljšanje varenja. Od tada pa do danas cejlonski cimet je prošao prilično dug put. Nedavne studije su takođe pokazale da čak i samo miris cejlonskog cimeta ili žvakanje cejlonskog cimeta poboljšava funkciju mozga od poboljšanja memorije do povećavanja brzine razumevanja, veće mentalne budnosti, pažnje i fokusa.

Na kraju: Cejlonski cimet je sertifikovana ,,super ” hrana
Nije čudo da se cejlonski cimet kao ,,super” začin sve intezivnije koristi u istraživanjima genomske medicine sa ciljem širenja njegove upotrebe u neutralisanju upornih hroničnih bolesti koje muče savremeni svet. Postoje obimna istraživanja koja govore o lekovitoj vrednosti i zdravstvenim dobrobitima cimeta. Cimet ne začinjuje samo jelo. Cimet začinjuje vaše zdravlje i vodi u bolji život.

Mleveni cejlonski cimet (Cinnamomum Zeylanicum).

Vitamini, minerali i elektroliti: Kalijum, K 425 mg, Kalcijum, Ca 1000 mg, Magnezijum, Mg 62.5 g, Gvožđe, Fe 8.38 mg, Niacin (B3) 1.3375 mg, Riboflavin (B2) 0.0375 mg, Tiamin (B1) 0.025 mg, Vitamin A 12.5 μ, Vitamin C 3.75 mg, Vitamin E 2.375 mg, Vitamin K 31.24 μ, Mangan, Mn 17.38 mg, Fosfor, P 62.5 mg, Cink, Zn 1.88 mg.

Energetska vrednost (kcal): 247

Masti: 1.25 g

Zasićene masti: 0.35 g

Ugljeni hidrati: 80.6 g

Ugljeni hidrati (šećeri): 1.87 g

Vlakna: 52.5 g

Proteini: 4 g