Crni pasulj je jedan od najzdravijih, najzanimljvijih i najukusnijih vrsta pasulja, a preporučujemo da ga spremite sa začinima kao što su cimet, đumbir, čili u prahu, kardamon, kurkuma i karanfilić. Može se konzumirati kao dodatak salatama, u omletima, u supama ili u jelima poput buritosa. 

Crni pasulj ima pozitivno dejstvo na bubrege (diuretik je)  i sistem reproduktivnih organa. Koristi se kod lumbalnih bolova, bolova u kolenima, nekontrolisanog izbacivanja semena kod muškaraca i kod sterilnosti, kod promuklosti, kamena u bubrezima, noćnog mokrenja, teškoća pri uriniranju i toplih valunga kod menopauze.

Posredstvom dijetetskih vlakana, crni pasulj pomaže donjem delu digestivnog trakta i smanjuje rizik od razvoja raka u toj oblasti. Blagotvorno dejstvo se povećava i uz pomoć folne kiseline koja se nalazi u crnom pasulju. Ona je veoma važna za organizam, posebno za trudnice i osobe koje imaju povećan rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Crni pasulj je odličan predstavnik namirinica tamnih boja kao izvor fitonutrijenata, za koje se smatra da potpomažu izgradnju ćelija. Proteini iz crnog pasulja sadrže sve neophodne aminokiseline, te se smatraju kompletnim proteinima. Ovi proteini su odlični za izgradnju mišića i oporavak nakon treninga. Uz to, crni pasulj je bogat gvožđem, magnezijumom i folatima, što ga čini izvanrednom namirnicom za održavanje zdravog organizma i poboljšanje apsorpcije hranljivih materija.

Sadrži značajne količine esencijalnih vitamina i minerala, kao što su vitamin B6, gvožđe, magnezijum i kalijum. Vitamin B6, ili piridoksin, neophodan je za normalan razvoj mozga i funkciju nervnog sistema, kao i za metabolizam proteina.

Crni pasulj kao namirnica koja pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi, smanjuje rizik od dijabetesa i povećava osećaj sitosti, što je posebno korisno kod mršavljenja.

Njegova zemlja porekla je Južna Amerika, ali se može gajiti svuda. Još su ga Inke gajile, a u Evropu ga je donela jedna od ekspedicija Kristofera Kolumba. Zbog lakog načina gajenja, pasulj se rasprostranjuje po celoj Evropi do kraja 16. veka. 

Potopiti 8 sati, kuvati sa morskim algama i soliti na kraju da bi se povratila vlažnost organizma.