Ovo višestruko nagrađivano devičansko bundevino ulje dobija se hladnim presovanjem zrna bundeve i to na tradicionalan način, tehnologijom i mašinama starim preko sto godina. Ovakvim postupkom obrade zadržava se visok kvalitet ulja.

U ovom ulju dominiraju esencijalne masne kiseline, koje naš organizam ne može sam sintetisati. Pored ulja seme sadrži i značajnu količinu proteina, vitamina A, B1, B2, B6, C, D, E,vitamin K, minerala (fosfor i cink), kao i mnoge druge aktivne sastojke. Ovo ulje spada u grupu najkvalitetnijih, a u nutritivnom pogledu najvrednijih ulja (odmah uz konopljino i laneno), a daleko ispred suncokretovog ulja.

To su biljna ulja koja uz riblje ulje predstavljaju izvore esencijalnih n-3 masnih kiselina, koje se u savremenoj ishrani malo unose, a za koje naučni podaci ukazuju da štite organizam od infekcija, pojačavaju imunološki odgovor, deluju protektivno na srce i krvne sudove.

Bundevino ulje deluje na čitav organizam, odnosno na više funkcionalnih sistema: urogenitalni, digestivni, kardiovaskularni, endokrini, nervni, koštani, mišićni, zglobove i kožu.
Spisak obolenja kod kojih lekovito dejstvo bundevinog ulja ima pozitivan uticaj je dugačak: povišeni krvni pritisak, oboljenja srca, smetnje pri mokrenju kod uvećane prostate, dijabetes, reumatizam, osteoporoza, opekotine i različita oboljenja kože...

Bundevine semenke.

Bundevino ulje se sve češće koristi u farmaceutskoj industriji u preparatima za negu i lečenje kože. Preporučuje se korišćenje dva puta na dan, po supena kašika (ujutru i uveče).
Bundevino ulje se primenjuje i u kulinarstvu, u vidu preliva za salate, kuvana jela od povrća, pirinča, pečurki, testa i mesa. Kao namaz na hleb umesto butera i margarina, a u pekarskoj industriji u spravljenju kolača i peciva. Izuzetno je ukusno.

Energetska vrednost (kcal): 883

Masti: 99.08 g

Zasićene masti: 18.36 g

Mononezasićene masti : 38.64 g

Polinezasićene masti : 42.86 g