Kičica je gorak tonik. Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta, praška, vina i tinkture. Ulazi u sastav gorkih čajeva za stomak (pojačava apetit i protiv svih smetnji organa za varenje, nadimanja, teškog varenja, grčeva). Pomaže pri groznici, raznim prehladama. Čisti organizam od otrova, jača krv (kod  malokrvnosti).  

Dve kafene kašičice kičice (Centauri herba conc.) preliti šoljom (200ml) ključale vode. Sud poklopiti i ostaviti da stoji 15 minuta. Procediti i piti dva do tri puta dnevno po šolju čaja pola sata pre jela.

Kičica se u narodu zove još i: ger, gorka kitica, gorko zelje, grozničavka, drago cvijeće, dupčić, zlatna žuč, jezernica, kinin, kitičica, mali stozlatnik, orno zelje.

Kičica je dvogodišnja, zeljasta biljka manjeg rasta sa sitnim cvetićima crvene boje. Stablo je čvrsto, gotovo četvrtasto, golo, šuplje, pri vrhu razgranato, visine do 40 cm, a debljine do 3 mm i vrlo često obraslo sitnim listićima. Lišće je sitno, retko raspoređeno, naspramno, skoro sedeće, duguljasto-jajasto, do 4 cm dugačko, po ivicama celo, golo i sjajno. Prizemni listići su poređani unakrsno u pršljenove. Cvetovi formiraju cvast na vrhu stabla i imaju levkastu, petozubu krunicu, ružičaste ili svetlo crvene boje. Cveta celog leta. Kod stare i na suncu osušene biljke cvetovi su izbledeli. Vrlo je gorka ali nije otrovna.

Raste svuda, a najviše po vlažnim brdskim i planinskim livadama, mestimično u velikim skupinama, treba je brati dok je u cvetu (ne sme se čupati, nego se gornja polovina stabljike pažljivo odseca makazama).