Latinski naziv i familija: Taraxacum oficinale Weber (Asteraceae).
Biljka je sa mlečnim sokom, listovi su lancetasti, duboko, nepravilno, testerasto usečeni, sakupljeni u prizemnu rozetu. Cvetovi su žuti, papus beo, koren je vretenast, uzduž naboran, sivomrk. Kosmopolitska je vrsta evroazijskog porekla, raste na mezofilnim livadama, pašnjacima i travnjacima urbanih područja.
Kao lekoviti deo biljke koristi se: osušen list  i koren. Hemijski sastav : gorke supstance, triterpeni, flavonski glikozidi, inulin (do 40% u korenu starijih biljaka u jesen), fitostroli, vitamin A, karotenoidi.
 
Primena: kao gorko sredstvo za podsticanje apetita i lučenja žuči. Podstiče izlučivanje mokraće, olakšava pražnjenje creva.  Koristi se kod upale žučne kese, kamena u žuči, poremećaja varenja, mišićnog reumatizma i kao sastojak u preparatima za lečenje virusnog hepatitisa.  
Takođe se koriste: sveži listovi rozete mladog maslačka skupljeni u proleće pre cvetanja biljke koriste se za pripremanje salate, a pržen samleven koren maslačka kao zamena ili dodatak kafi.
Ograničenja u upotrebi: Može izazvati alergijske reakcije kod osetljivih osoba.  

Kafenu kašiku korena maslačka preliti šoljom (200 ml) hladne vode, poklopiti, zagrejati do ključanja i kratko prokuvati. Ostaviti da stoji 10 minuta, a zatim čaj procediti. Piti tri puta dnevno po šolju čaja.
Maslačak (Taraxaci herba ) ulazi u sastav čajnih mešavina broj : 13, 37 Instituta Josif Pančić.