Korijander u zrnu

Korijander (lat. Coriandrum sativum ) jednogodišnja biljka iz porodice Apiaceae (u ovoj su porodici još i anis, anđelika, asafotida, šargarepa, celer, kumin, mirođija, peršun, paštrnjak...) Biljka je visoka između 30 i 90 cm. U upotrebi su listovi i plodovi, koji imaju različitu aromu, te se nadopunjuju. Listovi podsjećaju na listove peršuna.

Korijander sadrži vitamin C i druge vitamine i minerale i delom i organske kiseline.

U delovima sveta u kojima prirodno raste upotreba korijandera u medicinske svrhe je vrlo široka. On se koristi kao antireumatsko i antiartritično sredstvo i protiv otoka koji iz nastaju kao posledica ovih tegoba. Neke od kiselina koje su prisutne u korijanderu pozitivno deluje na smanjenje nivoa holesterola u krvi i na čišćenje zidova krvnih sudova. Kao pomoćno sredstvo korijander se koristi i u lečenju anemije, jer sadrži gvožđe. Korijander se koristi u protiv menstrualnih tegoba, koristi se i da bi otvarao apetit, zatim i za zdravlje očiju (jer sadrži vitamin A, fosfor, antioksidanse), kožne poremećaje, regulisanje nivoa šećera u krvi...

Eterično ulje korijandera upotrebljava se u proizvodnji parfema. Ima i lekovita svojstva: budi apetit, poboljšava probavu i ublažava grčeve i želučane tegobe. Korijander je u današnje vrijeme poznat po tome što potpomaže izlučivanje u nervima i ćelijama nagomilane živu i otrove.

U evropskoj kuhinji uglavnom se upotrebljava seme, dok su južnoameričkoj i azijskoj kuhinji bitni listovi, koji se pripremaju kao zelje. Sveži listovi imaju snažnu aromu mošusa i limuna. Ukusom su jako gorki i koriste se za garniranje jela i kao dodatak umacima, salatama i siru. Sveže mleveni plodovi dodatak su pecivu, jelima od kupusa, mahunarkama i tikvicama. Zreli osušeni plodovi daju aromatični ukus i upotrebljavaju se u pripremi mnogih jela, naročito pečeni.

Korijander je jedan od sastojaka kari začina i začina za medenjake. Upotrebljava se i u pripremi piva, likera, kompota, marinada i božićnih kolača.