Maka ili peruanski žen-šen (Lepidium meyenii, Brassicaceae) je korenasto povrće koje raste u veoma lošim uslovima, na velikoj nadmorskoj visini planinskog masiva Anda. Starosedeoci Perua maku su koristili kao hranu, stočnu hranu i lek još pre nekoliko hiljada godina. U arheološkim nalazištima od 1600 godina pre nove ere postoje potvrde o uzgajanju i upotrebi ove biljke. Maka je prijatnog, oslatkog ukusa. Relativno se lako uzgaja i danas tradicionalno, bez primene pesticida, u uslovima organske proizvodnje.

Osušen koren make sadrži do 10-14% proteina, dijetnih vlakana do 5-8%, ugljenih hidrata oko 70%, do 2% masti. Prema literaturnim podacima 100 gr. osušenog korena make sadrži oko 250 mg. kalcijuma, 15 mg. gvožđa, kao i značajne količine vitamina B grupe, vitamine C i E, magnezijuma, fosfora, cinka, selena i joda. Pored esencijalnih nutrijenata maka sadrži alkaloide (najmanje četiri alkaloida je identifikovano), tanine i saponine. Kao i druge povrtarske biljke iz familije Brassicaceae sadrži glukozinolate (oko 1%), prekurzore biološki aktivnih izotiocianata kojima se pripisuje kanceroprotektivno dejstvo.

Maka se može svrstati u adaptogene. Poboljšava adaptivnost, izdržljivost i otpornost organizma. Deluje slično žen-šenu, pa otud i njen naziv peruanski žen-šen. Za razliku od biljaka koje sadrže kofein, maka ne sadrži supstance sa stimulativnim dejstvom na CNS. Smatra se da povoljan efekat make kod osoba sa sindromom hroničnog umora potiče od proteina, vitamina i minerala koje sadrži u značajnoj količini. Posebno je značajan sadržaj joda, cinka i vitamina C, kao i slobodnih aminokiselina kao što su arginin, fenilalanin, tirozin i histidin koje su značajne u biohemijskim reakcijama sinteze neurotransmitera dopamina i noradrenalina. Indijanci koji su prvi koristili maku verovali su da povećava plodnost ljudi i životinja što objašnjava zašto se maka tradicionalno koristi kao afrodizijak.

Smatra se i da je maka prirodno sredstvo za ublažavanje simptoma PMS-a i menopauze. Pošto je bogat izvor joda, povoljno deluje na funkcionisanje tiroidne žlezde koja posredno utiče na endokrini sistem, pa je to moguć mehanizam povoljnog dejstva na plodnost  žena. Zahvaljujući visokom sadržaju kalcijuma i magnezijuma ima povoljne efekte na zdravlje kostiju žena.

Koren make se koristi u ishrani. Peruanci pojedu i do nekoliko stotina grama svežeg ili osušenog korena make dnevno. Obzirom da se vekovima koristi u ishrani kao namirnica u mnogo većim količinama nego u suplementima, može se smatrati da je upotreba make u dijetetskim suplementima bezbedna. Nisu zabeleženi sporedni neželjeni efekti, mada teoretski, velika količina make, kao i drugog povrća iz familije Brassicaceae, mogla bi zbog glikozinolata da ima goitrogeno dejstvo naročito ako je ishrana siromašna jodom. Obzirom da maka ima visok sadržaj joda mogućnost ovakvog efekta je smanjena.
Interakcije sa lekovima nisu poznate.
Zbog nedostatka podataka ne preporučuje se uzimanje make u periodu trudnoće i laktacije.

za 5 g:
Energetska vrednost: 74.21kJ/17.5kcal
Proteini 0.70 g, ugljeni hidrati 3.60 g, masti 0.03 g.

Odrasli: 2-5 g dnevno (1 ravna kafena kašika = 2 g) pomešati sa vodom, sokom, čajem, jogurtom ili sa hranom.

100% čista peruanska maka.

Energetska vrednost (kcal): 347

Masti: 0.60 g

Ugljeni hidrati: 71.70 g

Proteini: 13.70 g