Aronija u prahu (organski proizvod) 150 g Aronija vita

Najnovija istraživanja pokazuju da aronija: poboljšava cirkulaciju, čisti krv, jača srce.

Normalizuje nivo krvnog pritiska, utiče na prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Sprečava pojavu arterioskleroze. Oslobađa organizam toksina i teških metala. Ima pozitivan uticaj u postoperativnim procesima.

Pomaže u lečenju infekcija urinarnog trakta bori se protiv bakterija, prehlada i konjuktivitisa. Poboljšava memoriju. Usporava proces starenja ćelija. Pomaže stvaranje dobrog holesterola. Sprečava stvaranje masnih naslaga. Poboljšava rad jetre i izlučivanje žuči

Aronija pripada rodu Sorbus, familija Rosaceae. Sorbus melanocarpa Elliot (crnoplodna aronija) vodi poreklo iz Severne Amerike (poznatija kao chokeberry, a u Rusiji kao rjabina černoploda) i jedna je od 15 vrsta iz roda Sorbus. Aronija je dugogodišnja drvenasta biljka, raste u visinu 1-3 m, u zavisnosti od uslova i više. Orezivanjem se aronija može oblikovati i kao manje drvo. Uspeva na svim tipovima zemljišta i može da podnese veoma niske temperature. Ne traži posebnu negu, a s obzirom da je broj bolesti i štetočina koje je napadaju mali, može se gajiti bez upotrebe pesticida. Listovi su jajastog oblika, tamnozeleni i kožasti čija dužina iznosi 8 cm, a širina do 5 cm.

Posebno su lepi na jesen kada dobijaju izrazito crvenu boju. Obično cveta polovinom maja meseca. Cvetovi traju samo nedelju dana, ali spadaju u najlepše cvetove grmolikih biljaka. Samooplodna je voćna vrsta . Plod je bobica. Zreo plod je tamnocrvene boje koja prelazi u crnu. Prosečna masa bobice iznosi 1-1,5 gr veličine do 1 cm. Sadrži 4-8 veoma sitnih semenki. Plod sazreva u drugoj polovini avgusta. Biljka ostvaruje prinos od 10-15 kg po jednom grmu, a njena puna produktivnost traje oko 20 godina. Berba aronije se vrši ručno, a na većim plantažnim zasadima moguća je mehanizovana berba.

Njena popularnost poslednjih godina raste, tako da je danas mnogi nutricionisti preporučuju, kao i svi oni koji tragaju za alternativnim izborom hrane. U zemljama u kojima se gaji plantažno kao što su SAD, Rusija, Poljska, Bugarska i dr. bila je predmet mnogih naučnih studija. Privukla je pažnju naučnika zbog neobično visokog nivoa antioksidansa (najveća ORAC vrednost-the Oxygen Radical Absorbance Capacity - jedinica za merenje vrednosti antioksidansa u hrani). Upravo pigment u koži bobice sadrži aktivne sastojke antocijanine koji štite organizam. Antocijanini umanjuju posledice oksidativnog stresa. Slobodni radikali, koji su glavni razlog OS-a se mogu proizvoditi interno (metabolizam, disanje, itd.) i mogu poticati spolja (pušenje ili pasivno pušenje, zagađenje okoline - izduvni gasovi automobila, konzumiranje alkohola, izloženost zračenju i bakterijske, gljivične i virusne infekcije). Nemoguće je potpuno eliminisati slobodne radikale, ali znajući štetna dejstva istih, moramo se potruditi da ih umanjimo. Naime, neki flavonoidi poseduju i do pedeset puta veću antioksidansnu aktivnost nego vitamini C i E te tako deluju preventivno na nastanak mnogih bolesti. Zanimljivo je da su upravo plodovi aronije masovno korišćeni nakon katastrofe u Černobilju kako bi ublažili zdravstvene tegobe ozračenih osoba. Plod aronije je prava riznica mineralnih elemenata i vitamina: A, C, E, B1, B2, B6, B9, najviše vitamina P (važan za gipkost krvnih sudova).

1-3 kafene kašičice (3-9 gr) dnevno kao dodatak ishrani, uz musli, jogurt, hleb, peciva i kolače. 

Upozorenje: Ne prekoračivati preporučenu dnevnu dozu. Trudnice i dojilje treba da konsultuju lekara pre upotrebe preparata.