Tostirani listići zelenog banča čaja bogati su kalcijumom – sadrže ga čak tri puta više nego mleko – što ga čini dragocenim saveznikom za žene u menopauzi, kao i za sve koji žele da očuvaju zdravlje kostiju i smanje rizik od osteoporoze.

Pored toga, banča čaj je prirodan izvor vitamina A, B1, B2, B3, C i gvožđa, što doprinosi jačanju imuniteta i opštem osećaju vitalnosti.

Poreklom iz Japana, ovaj čaj se proizvodi po tradicionalnoj metodi, ručno se bere i blago prži, što mu daje prepoznatljivu blagu aromu i zemljani ukus. Zahvaljujući niskom sadržaju teina, pogodan je za svakodnevnu konzumaciju, čak i u večernjim satima.

Postoje dve velike vrste čajeva. To su:

• čaj, koji se dobija od biljke čaj (Camelia sinesis) i
• biljni čaj, koji se dobija od različitih lekovitih biljaka.

Namena i karakter ovih čajeva je različita. Pravi čaj ima u sebi kofeina i koristi se kao stimulativno, detoksikujuće ili umirujuće sredstvo dok se biljni čajevi u najvećoj meri koriste kao lekovita sredstva narodne medicine ili kao prijatni dnevni napici.
U srpskom jeziku rečju ,čaj’ najčešće se označava bilo koji napitak nastao prelivanjem kipuće vode preko neke, obično sušene, biljke. Ipak, preciznije posmatrano, čaj (Camellia sinesis) je biljka i tek prelivanjem vrućom vodom obrađenih listova, pupoljaka, peteljki upravo ove biljke i ostavljanjem da smeša nekoliko trenutaka odstoji dobija se napitak "čaj"!

Obrada listova, pupoljaka i peteljki biljke čaj može podrazumevati oksidaciju, pečenje, sušenje ili dodavanje drugih cvetova, začina, voća, biljaka...
Četiri osnovne vrste čaja su zeleni, crni, ulong i beli čaj.
Biljka čaj, u divljini, naraste i do 10 m visine. Na plantažama se, radi lakšeg branja, orezuje na visinu od 1-2 m. U žarkim i vlažnim predelima, gde čajno drvo brzo raste, berba traje cele godine, svakih desetak dana. Listovi se, pošto se uberu, tretiraju na različite načine i trpe mnogobrojne promene i tako nastaje zeleni, beli, crni ili crveni čaj. Najvažniji od tih procesa je fermentacija, reakcija koja se odvija uz pomoć enzima sadržanih u svežim listovima biljke. Koriste se različiti delovi biljke čaj a najboljeg kvaliteta su pupoljak i prvi list ispod njega.

Osnovni sastojci zelenog čaja, čija harmonična kombinacija povoljno deluje na ljudski organizam, su: kofein, tanin, esencijalna ulja i vitamini. Kofein koji unosimo pijući zeleni čaj deluje na naš organizam nešto drugačije nego kofein koji unosimo pijući kafu.

U Japanu je ispijanje čaja važan deo kulturnog identiteta. Ceremonija čaja je iskustvo za sva čula, telo i duh i svaki detalj pripremanja zelenog čaja ovom ceremonijom je doveden do nivoa vrhunskog doživljaja. Najpoznatije vrste japanskog zelenog čaja su: gjokuro, mača, senča, genmaiča, banča, kukiča...

Procenat kofeina u kafi i različitim vrstama čaja:

• kafa – 0.05%
• crni čaj – 0.05%
• gjokuro čaj – 0.02%
• senča – 0.015%
• genmaiča – 0.008%

Prstohvat čaja preliti sa 2 dl vode temperature oko 80 stepeni Celzijusa i ostaviti da odstoji poklopljeno 3-5 min.
Pripremanje čaja u Japanu je dostiglo nivo vrhunske umetnosti i svakako da je način pripreme veoma važan za ukus i kvalitet napitka.
Suviše vruća voda uništiće dragoceni deo lekovitih sastojaka čaja i učiniti ga gorkim, tako da je najbolje da koristite vodu do 80 stepeni Celzijusa.
Čaj je blagog ukusa, a možete ga pojačati ako listove čaja ostavite malo duže potopljene u vreloj vodi (nekoliko minuta).
Tradicionalno, japanskim zelenim čajevima ne dodaje se ni mleko ni šećer.