Kinoa je jedna od najstarijih žitarica, i zato je često zovu i ,majka žitarica’. Raste u Andima i hiljade godina bila je osnova ishrane starih Inka. Od svih žitarica ima najbolji balans aminokiselina: sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina. Postoje mnogo vrsta kinoe, a najpopularnije su bela, crvena i crna.

Crna kinoa se jednako dobro i lako kuva kao i bela, ali je nešto hrskavija i ima orašastiji ukus.

Odličan je izvor gvožđa, fosfora, vitamina B i E. Jača organizam. Koristi se kao pirinač: ili kao glavno jelo, kao kaša ili kao prilog  uz povrće, pasulj, u salatama i supama.

Slatko–kiselog je ukusa. Generalno jača celo telo i greje telo. Tonificira bubrege.

Odlična je hrana za vegeterijance koji još uvek imaju želju za mesom.

Ne sadrži gluten, te je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije.

Kinoa je žitarice iz porodice Chenopodium, kao i amarant. Kinoa ne pripada zaista žitaricama, ali se na taj način gaji i priprema pa se zbog toga često u tu grupu i pripaja. Od biljke kinoe u ishrani se koriste i zeleni listovi. Kinoa se uzgaja na velikim visinama.

U 1-2 šolje vode sipati 1 šolju kinoa i sačekati da zavri. Kada zavri smanjiti vatru i ostaviti da lagano vri oko 15 minuta (sve dok se klica ne odvoji od semena). Kada se skuva, kinoa je vazdušasta i lagana.

Kinou možete začiniti po želji, možete joj dodati razne sosove ili je pripremati uz druge namirnice. Pripremajte kinou i kao pirinač (u pilavima, rižotima...). Slobodno je mešajte sa drugim žitaricama, da biste pojačali jelo. Kombinujte je sa povrćem i mahunarkama. Kinou možete i samleti u brašno i koristiti za pečenje hleba, peciva i poslastica.

Energetska vrednost (kcal): 368

Masti: 6.1 g

Zasićene masti: 0.71 g

Ugljeni hidrati: 57.1 g

Ugljeni hidrati (šećeri): 1.34 g

Vlakna: 7 g

Proteini: 14.1 g

So: 0 g