Kinoa je jedna od najstarijih žitarica, i zato je često zovu i ,majka žitarica’. Raste u Andima i hiljade godina bila je osnova ishrane starih Inka. Od svih žitarica ima najbolji balans aminokiselina: sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina. Postoje mnogo vrsta kinoe, a najpopularnije su bela, crvena i crna.

Crna kinoa se jednako dobro i lako kuva kao i bela, ali je nešto hrskavija i ima orašastiji ukus.

Odličan je izvor gvožđa, fosfora, vitamina B i E. Jača organizam. Koristi se kao pirinač: ili kao glavno jelo, kao kaša ili kao prilog  uz povrće, pasulj, u salatama i supama.

Slatko–kiselog je ukusa. Generalno jača celo telo i greje telo. Tonificira bubrege.

Odlična je hrana za vegeterijance koji još uvek imaju želju za mesom.

Ne sadrži gluten, te je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije.

Kinoa je žitarice iz porodice Chenopodium, kao i amarant. Kinoa ne pripada zaista žitaricama, ali se na taj način gaji i priprema pa se zbog toga često u tu grupu i pripaja. Od biljke kinoe u ishrani se koriste i zeleni listovi. Kinoa se uzgaja na velikim visinama.

Kinoa crna organska. Klasa I. Ne sadrži alergene.

Čuvati na suvom i hladnom mestu.

Dobro opranu šolju kinoe usuti u dve šolje vrele vode. Na tihoj vatri kuvati 15 minuta. Dobra je kao prilog drugim jelima ili kao dodatak čorbama i varivima.

Kinou možete začiniti po želji, možete joj dodati razne sosove ili je pripremati uz druge namirnice. Pripremajte kinou i kao pirinač (u pilavima, rižotima...). Slobodno je mešajte sa drugim žitaricama, da biste pojačali jelo. Kombinujte je sa povrćem i mahunarkama. Kinou možete i samleti u brašno i koristiti za pečenje hleba, peciva i poslastica.

Energetska vrednost (kcal): 384

Masti: 6 g

Zasićene masti: 0.7 g

Ugljeni hidrati: 68.1 g

Ugljeni hidrati (šećeri): 0 g

Vlakna: 6.4 g

Proteini: 13 g

So: 0 g