Rogač odlično deluje na digestivni trakt, posebno na enzime, te omogućava optimalni sastav crevnih bakterija. Umiruje želudačnu i crevnu sluzokožu, ublažava mučninu i dijareju.

Koristi se kao zaslađivač, dodatak brašnu za kolače i kremove, za štrudle. Koristi se kao čokolada.
Samleveni plodovi rogača dodaju se u čajeve, dok brašno služi kao zdrava zamena za čokoladu,od njega se prave pudinzi i poslastice.

Rogač je drvo široke krošnje, visoko i do 15 m. Poreklom je iz istočnog sredozemlja. Listovi ovog drveta su kožasti, zeleni, cvetovi su jednopolni: muški u malim resama, ženski na kratkim drškama. Plod je 20 cm duga mahuna, zelene boje dok ne sazri, a posle branja promeni boju u smeđe. U plodu su 4 do 10 semenki u nizu, slatkog  su ukusa. Upotrebljavaju se osušeni zreli plodovi iz kojih se izdvajaju: ekstrakt rogača iz osušenog ploda, brašno iz pulpe celog ploda, guma iz semena.
Smatra se da je rogač bila hrana biblijskih vremena, kojom se hranio Ivan Krstitelj, te su plod rogača nazivali “hlebom svetog Ivana“.
Na ostrvu Šolta postoji mesto koje se zove Rogač.