Amarant je biljka poreklom iz Južne Amerike a kod nas je poznat pod nazivom štir, šćir ili rumenika. Bila je jedna od osnovnih namirnica  Asteka. U novije vreme na amarant su skrenuli pažnju naučnici koji su uočili da u južnoameričkim oblastima u kojima se u ishrani koristi amarant, ma kako siromašne te oblasti bile, nema pothranjenih ljudi. Amarant je visoko hranljiva namirnica i može da raste i na vrlo slaboj zemlji i u sušnim periodima. Uz kinou, amarant se smatra jednom od biljaka koje su pravi ,,magacini'' hranljivih materija.

Amarant se može koristiti kao odličan izvor belančevina i kalcijuma. Naročito se preporučuje trudnicama i dojiljama, bebama i maloj deci, kao i fizički aktivnim ljudima.

Amarant sadrži i lizin, amino kiselinu koju u drugim žitaricama nalazimo u mnogo manjoj količini. Kombinacija amaranta i neke žitarice čini izvor amino kiselna/belančevina koji je bolji od mesa i drugih namirnica životinjskog porekla. Zato se amarant preporučuje i svim ljudima koji prelaze na vegetarijansku ishranu ili poste.

Amarant ima rashlađujuće dejstvo na organizam, blag gorko-slatkast ukus. Svojim odlikama on jača pluća. Bogat je belančevinama 15-18%, vlaknima, amino kiselinama (lizin i metionin), vitaminom C i kalcijumom (amarant sadrži više kalcijuma, magnezijuma i silicijuma nego mleko. 

Amarant se koristi u hlebovima, kolačima, supama i raznim jelima od žitarica, kao i salatama. Moguće ga je i tostirati, čime se dobija orašast ukus. Amarant se može konzumirati za doručak, idealan za zimu i zbog svojih svojstava, za borbu protiv anemije, grčeva i dijabetesa zbog visokog sadržaja vlakana, proteina, vitamina i minerala. Dobra je alternativa testenini i pirinču.

Amarant iz organske proizvodnje.

1 šolja amaranta i 2.5-3 šolje vode da provri, dodati so i kuvati na tihoj vatri 20-25 min. Dodati po želji žitarice, kukuruz, ječam, i sve vrste povrća.