Ako je tostirana, heljda se često koristi kao kaša i tada ona postaje jedna od retkih alkalnih žitarica. Tostirana haljda je tamna, crvenkasto-smeđe boje. Prirodna, netostirana heljda je skoro bele boje. Mlado zrnevlje heljde može se ostaviti i da klija (jaka, teško svarljiva crna ljuska tada spada) i ono je izuzetan izvor hlorofila, vitamina i enzima.

Isceljuje sluzokožu tankog creva, poboljšava cirkulaciju i stanje kapilara i krvnih sudova.
Vrlo efikasna za lečenje dijareje i hronične dizenterije. Rutin, bioflavonoid koji nalazimo u heljdi ojačava kapilare i krvne sudove, sprečava pojavu hemoroida, smanjuje krvni pritisak i pojačava cirkulaciju u rukama i nogama. Rutin je lekovit i nakon izloženosti X zračenju ili drugim formama radijacije.
Heljda se koristi spolja, za kožu koja je u nekoj vrsti zapaljenja ili u slučaju opekotina. Napraviti oblogu od tostiranog brašna heljde pomešanog sa sirćetom.

Heljda nije preporučljiva za one koji pokazuju znake toplote-pregrejanost, a to su: povišena temperatura, crveno lice, tamno crveni jezik, visoki pritisak, ili one koji imaju poremećaj elementa vetra, a to su dezorijentacija, nervoza, vrtoglavica, grčevi i emocionalna nestabilnost.

Insekti ne napadaju heljdu kao ni žen-šen.
Heljda će uvenuti kada se tretira hemikalijama.