Šta jesti posle trovanja hranom i kako pomoći organizmu da se oporavi?

Sve počinje sasvim obično,  dok uživamo u obroku koji često ni ne deluje sumnjivo, nekoliko sati kasnije javi se nelagodnost u stomaku, a zatim mučnina, povraćanje, dijareja i osećaj iscrpljenosti koji kao da se pojavi niotkuda.

Čak i kada najgori simptomi prođu, mnogi nisu sigurni kako da nastave sa ishranom. Da li odmah mogu da jedu normalno? Da li treba gladovati? Koje namirnice pomažu organizmu da se oporavi, a koje bi trebalo izbegavati?

U ovom tekstu ćemo vas provesti kroz najjednostavnije korake do potpunog ozdravljenja, ali je za početak najvažnije dati digestivnom sistemu vremena da se oporavi. Želudac i creva su već prošli kroz veliko opterećenje, pa naglo vraćanje teškoj hrani često samo produži tegobe.

Zašto je oporavak od trovanja hranom važan koliko i samo lečenje?

Kada dođe do povraćanja ili dijareje, telo ne gubi samo hranu koju smo uneli, već se gube i tečnost, elektroliti i važni minerali. Zbog toga nije neobično da se danima nakon trovanja osećamo umorno, bez energije i apetita.

Stručnjaci zato savetuju postepen povratak ishrani. Cilj nije samo da utolimo glad, već da organizmu pružimo ono što mu je potrebno da se vrati u ravnotežu.

Šta jesti posle trovanja hranom i povraćanja?

Nakon povraćanja najvažnije je prvo nadoknaditi izgubljenu tečnost. Česta greška je da se odjednom popije velika količina vode, što može dodatno iritirati želudac. Mnogo je bolje uzimati male gutljaje vode, blagih biljnih čajeva iz bogate BioŠpajz kolekcije, kamilica i nana su posebno pogodne, ili rastvora za rehidrataciju tokom dana.

Kada mučnina počne da se smiruje, hranu treba uvoditi polako. Dobro se podnose dvopek, tostirani hleb od integralnog brašna, kuvani pirinač, banana ili pečena jabuka. Ono što je potpuna blagodet za stomak iritiran trovanjem jeste pirinač ili proso kuvan više sati. Evo kako to da pripremite:

• U šerpu dodajte šolju pirinča

• Isperite pirinač u nekoliko voda

• Prelijte pirinač vodom u odnosu 1:10, jako je važno da dodate 10 puta više vode kako bi se pirinač polako kuvao u velikoj količini vode i ispustio krem koji hrani creva

• Kuvajte pirinač na tihoj vatri punih 2 sata, na vrhu ćete primetiti blagi krem koji se skuplja tokom kuvanja

• Kad se dobro raskuva i prohladi, najpre skinete krem i prvo to jedete a potom malo po malo pirinča

Ova pirinčana kaša je blagodet za stomak jer krema najpre obloži creva i umiri ih a potom, tako obložena ona mogu da procesuiraju blagu pirinčanu kašu koja zasiti i vraća balans u organizam.

Pored pirinča, na isti način možete kuvati proso ili druge žitarice, važno je samo da ih dobro raskuvate kako bi creva dobila oblogu.

Važno je slušati sopstveno telo, ako nakon nekoliko zalogaja osetite nelagodnost, najbolje je onda da sačekate još malo i da pokušate kasnije.

Vodu treba piti postepeno, nikako hladnu već toplu, sa prstohvatom soli kako bi se nadoknadili izgubljeni elektroliti.

Šta jesti posle dijareje?

Kada je dijareja glavni simptom, fokus je na nadoknadi tečnosti i smirivanju digestivnog sistema. Telo tada može izgubiti značajnu količinu vode i elektrolita, zbog čega se često javlja slabost i iscrpljenost.

Preporučuju se jednostavne namirnice koje se lako vare:

• kuvani pirinač

• pirinčana kaša

• kuvana šargarepa ili tikvice na pari 

• banana ali tek nakon blagih obroka

• ovsena kaša (od organskih ovsenih pahuljica)

• blage čorbe od povrća

• blaga miso supa, razblažena i mlaka, bez jakih začina
  

U kasnijoj fazi oporavka može se uvesti i manja količina mekog, neutralno pripremljenog tofua, najbolje kuvanog ili dodatog u blagu čorbu, bez prženja, jakih začina i masnih preliva.

Obroci bi trebalo da budu manji i češći, umesto obilni i teški.

Šta jesti kada se apetit vrati?

Povratak apetita jedan je od znakova da se organizam oporavlja. Ipak, to ne znači da odmah treba posegnuti za teškom hranom koja izaziva gasove i nadutost.

Prvih nekoliko dana bolje je birati lagane obroke koji uključuju: kuvano povrće, supe, krompir, batat, ovsene pahuljice, pirinač i lagane proteinske izvore poput kuvanog jajeta ili mahunarki. 

Važno je da, nakon trovanja, postepeno vraćamo povrće na tanjir, i to što raznovrsnije. 

Ukoliko vam sveže povrće izaziva digestivne probleme, možete ga kratko potopiti u kipuću vodu. Time će sačuvati sve svoje hranljive materije a biće mnogo lakše za varenje. Od povrća, hlorofila, proteina, minerala i vitamina zavisi oporavak, zato jedite što raznovrsnije i hranite creva pozitivnim bakterijama.

Digestivnom sistemu je potrebno malo vremena da ponovo počne normalno da funkcioniše, pa je strpljenje često najbolji saveznik oporavka.

Namirnice koje treba strogo izbegavati nakon trovanja hranom

Bez obzira na to koliko se osećamo bolje, postoje namirnice koje mogu produžiti i ugroziti oporavak ako ih vratimo u ishranu:

• masna i pržena hrana

• jako začinjena jela

• alkohol

• gazirana pića

• veće količine kafe

• industrijski slatkiši i prerađena hrana
  

Takva hrana opterećuje želudac i creva čak i kada je u idealnom balansu, a pogotovo creva koja su već osetljiva nakon infekcije ili trovanja.

Prirodna podrška organizmu tokom oporavka

Kada najgori simptomi prođu, pažljivo odabrana ishrana može odigrati ključnu ulogu u oporavku. Ovsene pahuljice, kuvani pirinač, blagi biljni čajevi i domaće supe od povrća nežni su prema digestivnom sistemu i čest su prvi korak ka normalnoj ishrani.

Kada se stanje stabilizuje, korisno je postepeno uvoditi i fermentisane namirnice, kao što su kiseli kupus, kefir ili prirodni jogurt bez dodataka, koje doprinose obnovi crevne flore. Biološki uzgojene i minimalno procesuirane namirnice pritom su lakše za varenje i ne unose dodatne materije u već oslabljen organizam.

Hidratacija je podjednako važna. Čak i kada žeđ nije izražena, telu je potrebna dovoljna količina tečnosti, posebno se preporučuju voda, biljni čajevi i prirodni elektrolitski napici bez veštačkih dodataka.

Da li probiotici mogu pomoći?

Nakon dijareje često dolazi do narušavanja ravnoteže crevne mikroflore. Probiotici su u tom periodu najvažnija podrška. Bitno je naglasiti da njihova uloga nije da trenutno zaustave simptome, već da pomognu obnovi korisnih bakterija u crevima.

Probiotici su najdelotvorniji su kao deo šireg pristupa koji uključuje odmor, hidrataciju i laganu ishranu. Kvalitetni probiotici na bazi prirodnih sastojaka, bez veštačkih aditiva, u tom smislu mogu napraviti razliku.

Kada potražiti pomoć lekara?

U većini slučajeva trovanje hranom prolazi bez ozbiljnijih posledica. Međutim, ako simptomi traju više dana, ako se javi visoka temperatura, krv u stolici, znaci dehidratacije ili nemogućnost zadržavanja tečnosti, potrebno je obratiti se lekaru.

Oporavak, pre svega, počinje strpljenjem. Nakon trovanja hranom mnogi žele da se što pre vrate svakodnevnim obavezama i uobičajenoj ishrani. Ipak, organizmu je često potrebno nekoliko dana više nego što mislimo.

Lagani obroci, dovoljno tečnosti, odmor i postepeno vraćanje zdravim navikama uglavnom daju najbolje rezultate. Ponekad upravo te jednostavne stvari naprave najveću razliku i pomognu digestivnom sistemu da se vrati u ravnotežu i bez nepotrebnih komplikacija.