Zdrava ishrana za decu – kako hranom podržati pravilan rast i razvoj?

Mnogi roditelji se slažu u jednom - Deca rastu zastrašujuće brzo.

Telo deteta svakog dana stvara nove ćelije, gradi kosti, mišiće, razvija mozak, imunitet i hormone. Zato je zdrava ishrana temelj koji utiče ne samo na to kako dete izgleda danas, već i kakvo zdravlje nosi sa sobom u odrasli život.

Međutim, realnost je da deca prolaze kroz faze. Ponekad jedu sve, a ponekad skoro ništa - čas vole brokoli, a čas ga guraju sa tanjira, nekad su stalno gladna, a nekad se hrane “na griz“. Da li su vam poznate ove situacije? Realnost je, da je sve je to normalno i češće nego što mislite. I ne, nije samo vaše dete “problem”.

Zato cilj zdrave ishrane nije stroga kontrola, već pametna ponuda hranljivih obroka koji se ponavljaju iz dana u dan, kako bi dete izgradilo zdrave navike i zdrav odnos prema hrani. U nastavku saznajte kako to da postignete na najbrži i najlakši način.

Pravilna ishrana za decu – šta ona zapravo znači?

Pravilna ishrana za decu nije lista zabrana niti stalna borba oko tanjira. Ona je ravnoteža.

Detetu su potrebni proteini za mišiće, zdrave masti za mozak, ugljeni hidrati za energiju, kao i vitamini i minerali za imunitet i oporavak.

Najvažnije je da tokom dana dobije:

• obrok koji ga zasiti i daje stabilnu energiju

• povrće i voće različitih boja

• izvor proteina

• i kvalitetne masti

Budite primer svojoj deci. Ona uče posmatranjem, zato roditelji koji jedu raznovrsno nesvesno prenose najbolje moguće navike.

Zdrave namirnice za decu – kako da tanjir bude i nutritivan i privlačan?

Deca će uvek pre da izaberu hranu koja je ukusna, mekana ili slatka. Zato je trik da im ponudite zdrave verzije onoga što već vole, umesto da se vodite pretnjom i konstantnim ucenama i zabranama.

Na primer: umesto kupovnih pahuljica - ovsena kaša sa voćem, umesto lizalica - kriške banane ili jagode, umesto grickalica - domaće kokice, orašasti plodovi prilagođeni uzrastu ili integralne mini-palačinke.

Imajte na umu da su najbolje namirnice za decu one koje obezbeđuju dugotrajnu energiju i nutritivnu vrednost, a to su jaja, riba, piletina, mahunarke, batat, spanać, brokoli, ovsene pahuljice, voće, seme bundeve i kvalitetni mlečni proizvodi.

Deca koja redovno dobijaju namirnice bogate vitaminima i mineralima imaju bolju koncentraciju u školi, stabilniji imunitet i ređe doživljavaju energetske “padove” tokom dana.

Piramida ishrane za decu – jednostavan vodič za roditelje

Piramida ishrane za decu služi kao vizuelni podsetnik i vizuelno prikazuje koje namirnice u kojoj meri je potebno dete da unese. Dakle,  ono što je na dnu piramide treba da se jede najčešće, a ono što je na vrhu - najređe.

Na dnu su: povrće, voće i žitarice u integralnom obliku. Odmah iznad su: proteini (meso, jaja, riba, mahunarke) i mlečni proizvodi.

Na samom vrhu su, kao što ste mogli da pretpostavite, slatkiši, brza hrana, gazirani sokovi i industrijski proizvodi. Neke od tih stvari je nemoguće zabraniti, ali ako ih dete konzumira, treba da to bude povremeno, nikako svakodnevno.

Primer pravila koje većina roditelja voli je sledeća: polovina tanjira povrće i voće, četvrtina proteini, četvrtina žitarice ili krompir. Ostatak su zdrave masti i mlečni proizvodi po potrebi.

Šta deca treba da jedu svakog dana?

Pitanje koje muči mnoge roditelje. Kada se govori o svakodnevnoj ishrani, cilj je jednostavan, a to je da se detetu obezbedi dovoljno energije za rast i igru, ali i nutrijenata za razvoj mozga, kostiju i imuniteta.

Idealno, svaki dan treba da uključi:

• povrće u bar jednom obroku (kada je ukus prihvaćen, uvoditi nove vrste),

• 2–3 različite vrste voća

• proteine uz doručak, ručak ili večeru

• integralne žitarice ili kvalitetne ugljene hidrate

• zdrave masti koje hrane nervni sistem

• mleko ili fermentisane proizvode (ili obogaćene biljne verzije).

Dete koje ovako jede ima stabilniji šećer u krvi, bolju pažnju i više energije za fizičke aktivnosti.

Ishrana i pravilan razvoj dece – šta hrana može da promeni?

Nekada roditelji misle da mala odstupanja u ishrani ne znače mnogo, ali kod dece svaka dobra navika pravi ogromnu razliku.

Imajte u vidu da hrana kod dece utiče na:

• razvoj inteligencije i pažnje

• jačinu kostiju

• hormonsku ravnotežu

• zdravu telesnu težinu

• kvalitet sna

• stanje kože, kose i imuniteta

Deca koja imaju redovne nutritivne obroke manje posežu za slatkišima, ređe pokazuju nagle promene raspoloženja i imaju bolje rezultate u školi. Hrana je njihov “gorivo“, ali i građevinski materijal, zato je kvalitet presudan.

Ne zaboravite, navike koje dete usvoji u ranom detinjstvu ostaju sa njim zauvek  i često su najbolja zaštita od gojaznosti, bolesti, lošeg imuniteta i potencijalnih problema u razvoju u kasnijim godinama.